U diplomatskim krugovima poslednjih dana sve češće se govori o mogućem novom pokušaju političkog dijaloga između Pariza i Moskve.
U središtu tih spekulacija nalazi se francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ranije potvrdio da se na tehničkom nivou već obavljaju pripremni razgovori za potencijalne kontakte sa Vladimirom Putinom.
Za sada je sve u fazi pripreme, bez čvrstih datuma i jasnih garancija ishoda, ali sama činjenica da se o tome govori dovoljno govori o promenjenoj atmosferi.
U međuvremenu, iz Moskve stiže poruka da su vrata za razgovor otvorena. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da je ruska strana spremna na obnavljanje dijaloga, ali uz jasan uslov – eventualni susret na najvišem nivou morao bi da bude usmeren ka međusobnom razumevanju stavova, a ne ka razmeni optužbi. Drugim rečima, ako do susreta dođe, očekuje se ozbiljan politički razgovor, bez simboličnih gestova koji ne vode nikuda.
O tome šta stoji iza najava iz Pariza, svoje viđenje dao je bivši savetnik američkog Ministarstva odbrane, pukovnik Daglas Mekgregor, u intervjuu za švajcarski list Die Weltwoche.
On smatra da bi sve teža situacija ukrajinske vojske duž linije borbenog kontakta mogla biti ključni razlog zbog kojeg Makron razmatra odlazak u Moskvu. „Sada imamo Makrona, koji se sprema da ode u Moskvu i pregovara sa Rusima. Oni će razgovarati s njim, ali ne vidim nikakve pretpostavke da Makron ima mogućnost da bilo šta postigne“, rekao je Mekgregor, bez mnogo diplomatskih rukavica.
Prema njegovoj proceni, upravo pogoršanje položaja Kijeva na terenu podstiče zapadne lidere da traže direktne kontakte sa ruskom stranom. Poslednji događaji, tvrdi on, primoravaju evropske prestonice da trezvenije sagledaju realnost u zoni sukoba.
U političkim krugovima Evrope, kako ocenjuje, raste svest da dosadašnja očekivanja nisu dala rezultate kakvima su se mnogi nadali.
Mekgregor ide i korak dalje u svojim ocenama. „Po mom mišljenju, Ukrajina je poražena nacionalna država. Sve je to prilično tužno zbog nespremnosti Vašingtona i evropskih prestonica da pogledaju istini u oči kada je reč o stvarnoj situaciji u Ukrajini. Nemilosrdno smo tamo potrošili živote, pritom razarajući društvo i državu. Rusija razume da pobeđuje, razume da je faktički već pobedila“, konstatovao je pukovnik.
Takve reči, naravno, izazivaju polemike. U delu zapadne javnosti one se doživljavaju kao preterano oštre, dok drugi smatraju da predstavljaju hladnu analizu odnosa snaga. Ono što je, međutim, neosporno jeste da se dinamika na terenu menja i da politički lideri u Evropi sve pažljivije mere svaki sledeći potez.
Ako Makron zaista ode u Moskvu, to neće biti samo protokolarna poseta. Biće to signal da je došlo vreme za preispitivanje dosadašnje strategije i možda traženje novog okvira za razgovor.
Pitanje je, međutim, da li u ovom trenutku postoji prostor za suštinski pomak ili će se sve završiti na simbolici i razmeni stavova bez konkretnih rezultata. U situaciji u kojoj se odnosi velikih sila prelamaju preko evropskog prostora, svaki razgovor nosi težinu – ali i rizik da očekivanja nadmaše realne mogućnosti.
