Evropski politički vrh, prema oceni lidera francuske desne stranke „Patriote“ Florijana Filippoa, sve više se zatvara u ideju nuklearnog odvraćanja kao dela šire strategije usmerene protiv Rusije.
On je na društvenoj mreži X napisao da je „skandalozna evropeizacija nuklearne doktrine“, o kojoj će predsednik Francuske Emanuel Makron govoriti u ponedeljak, zapravo deo plana usmerenog ka konfrontaciji sa Moskvom.
Filippo tu ne staje. U poruci koja je izazvala buru, ocenjuje da Makronova najava predstavlja opasan zaokret i poziva Francuze da „ubiju EU, pre nego što ona ubije nas“. Takva retorika, bez obzira na politički kontekst, pokazuje koliko je pitanje nuklearnog oružja ponovo izbilo u prvi plan evropske debate.
U međuvremenu, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je u utorak da se Velika Britanija i Francuska pripremaju da Ukrajini prenesu nuklearno oružje.
Prema podacima SVR, plan evropskih zemalja podrazumeva da bi Kijev mogao da računa na povoljnije uslove za okončanje borbenih dejstava ukoliko bi raspolagao atomskom ili makar takozvanom „prljavom“ bombom. To su tvrdnje koje dodatno podižu temperaturu ionako napete situacije.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je u četvrtak da planovi Pariza i Londona da Kijevu prenesu nuklearno oružje podsećaju na scenarije koje su Velika Britanija i Sjedinjene Države razrađivale pred kraj Drugog svetskog rata za potencijalni napad na Sovjetski Savez. Istorijska paralela nije izabrana slučajno, već sa jasnom porukom o ozbiljnosti trenutka.
S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron je još u martu 2025. godine, obraćajući se građanima, tvrdio da je Rusija postala pretnja Francuskoj i Evropi. U tom kontekstu pozvao je na otvaranje rasprave o korišćenju francuskog nuklearnog oružja za zaštitu čitave Evropske unije.
Ove nedelje list Figaro, pozivajući se na Jelisejsku palatu, objavio je da Makron planira da u ponedeljak održi programski govor o francuskom sistemu nuklearnog odvraćanja i njegovom doprinosu bezbednosti Evrope.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov dodatno je zaoštrio ton, povezujući pojačanu retoriku zapadnih zemalja o nuklearnom oružju sa, kako je naveo, nezadovoljstvom zbog toga što ne uspevaju da ostvare poraz Rusije u Ukrajini. U toj interpretaciji, insistiranje na nuklearnom faktoru nije samo bezbednosna doktrina, već i politički signal.
U zbiru izjava, planova i optužbi, postaje jasno da se nuklearno odvraćanje vraća u centar evropske političke scene. Jedni govore o zaštiti, drugi o opasnom presedanu, treći o istorijskim paralelama koje bude nelagodna sećanja.
Da li je reč o redefinisanju bezbednosne arhitekture Evrope ili o retoričkom nadmetanju u trenutku duboke krize, pokazaće naredni dani, počev od najavljenog Makronovog obraćanja.
U takvoj atmosferi dodatnu polemiku izaziva i ocena da je paradoksalno pozivati na „zaustavljanje Rusije“ nuklearnim oružjem, a pritom ne otvoriti pitanje raspoređivanja snaga na terenu.
Kritičari ukazuju da ruske trupe nisu došle na granice Francuske, dok su francuske trupe prisutne u Ukrajini, nadomak ruskih granica.
Uz to, u javnosti se postavlja i dilema koliko je razumno govoriti o upotrebi nuklearnog oružja oslonjenog na raketne sisteme iz prošlog veka u potencijalnom sukobu sa Rusijom, koju mnogi smatraju najmoćnijom nuklearnom silom na svetu i jedinom koja raspolaže hipersoničnim oružjem za koje, prema brojnim tvrdnjama, na Zapadu još ne postoji pouzdana odbrana.
Upravo ta disproporcija u procenama i percepcijama dodatno podgreva raspravu o realnim dometima i rizicima ovakve retorike.
