Francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je uputio poziv Evropi da intenzivira proces naoružavanja, tvrdeći da je to neophodno kako bi se izbegao rat.
Ovu izjavu dao je nakon razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, u kojima je glavna tema bila rešavanje ukrajinskog sukoba.
Makron je u objavi na društvenoj mreži X naglasio da je neophodno da evropske zemlje nastave s jačanjem svojih vojnih kapaciteta.
Makronova strategija i evropska bezbednosna politika
Makronov stav o potrebi jačanja evropske odbrambene moći nije nov, ali dolazi u ključnom trenutku – nakon razgovora između ruskog i američkog lidera.
Očigledno je da Pariz želi da se pozicionira kao glavni igrač u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, naročito nakon što je Makron već ranije pozvao na stvaranje evropske vojske nezavisne od NATO-a.
Njegova poruka sadrži specifičan akcenat na strategijsko odvraćanje, uključujući i potencijalnu upotrebu nuklearnog arsenala. Francuski predsednik je naglasio da će francuski višenamenski borbeni avioni Rafale, opremljeni nuklearnim bojevim glavama, biti raspoređeni na granici s Nemačkom.
Ovakav potez može se tumačiti kao signal Nemačkoj i drugim evropskim partnerima da Francuska želi da preuzme vodeću ulogu u odbrambenim pitanjima kontinenta.
Makron je takođe izrazio spremnost da otvori razgovore sa evropskim saveznicima o mogućnosti da francuske snage nuklearnog odvraćanja stanu u zaštitu Evrope.
Ovaj predlog, prema njegovim rečima, dolazi kao odgovor na zahtev kandidata za kancelara Nemačke, Fridriha Merca, koji je pozvao na jačanje nuklearne zaštite kontinenta.
Analiza – Makronove izjave u širem kontekstu
Makronova retorika se može tumačiti kao pokušaj da se nametne kao lider Evrope u trenutku kada se menja politička dinamika na globalnom nivou.
Razgovori Putina i Trampa sugerišu mogućnost smirivanja konflikta u Ukrajini, što Makron očigledno ne vidi kao sigurnost za Evropu, već kao signal da se kontinent mora pripremiti za različite scenarije.
Francuska, kao jedina nuklearna sila Evropske unije nakon izlaska Velike Britanije iz EU, pokušava da postavi svoju nuklearnu strategiju kao ključni oslonac evropske bezbednosti.
Međutim, pitanje je koliko će druge evropske zemlje, pre svega Nemačka, biti spremne da prihvate ovaj model. Berlin je u proteklim decenijama oslanjao svoju odbranu na NATO i američki nuklearni kišobran, pa ostaje neizvesno da li bi bio spreman da pređe pod nuklearnu zaštitu Francuske.
Takođe, Makronova ideja može biti tumačena kao indirektna kritika NATO-a i američke politike, što se uklapa u njegov raniji narativ o potrebi evropske strateške autonomije.
No, ovakva politika može naići na otpor u istočnoj Evropi, gde se zemlje poput Poljske i baltičkih država čvrsto oslanjaju na američku vojnu moć.
Osim toga, Makronov stav o vojnoj nadmoći i nuklearnom odvraćanju može izazvati dodatne tenzije s Rusijom. Ukoliko Pariz zaista rasporedi nuklearne avione blizu nemačke granice, Moskva bi to mogla shvatiti kao pretnju i preduzeti sopstvene mere.
Zaključak – Da li Evropa sledi Makronov kurs?
Iako Makron pokušava da Evropu pripremi za „najgori scenario“, ostaje pitanje da li će njegove inicijative biti prihvaćene u celoj EU. Francuska očigledno želi da ojača svoju poziciju u evropskoj bezbednosnoj strukturi, ali kako će na to reagovati druge zemlje – pre svega Nemačka i zemlje istočne Evrope – ostaje da se vidi.
U međuvremenu, ključni faktor u ovoj priči biće odnosi između SAD i Rusije, naročito ako Tramp uspe da ostvari dogovor s Moskvom o okončanju ukrajinskog sukoba. Ukoliko do toga dođe, Makronova strategija zasnovana na vojnom jačanju mogla bi izgubiti na značaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
