Francuska politička scena ponovo je uzdrmana — premijer Sebastijan Lekorni, koji je tek 9. septembra preuzeo dužnost, podneo je ostavku svega 14 sati nakon formiranja nove vlade.
Ovaj rekordno kratak mandat postao je simbol duboke političke krize u Parizu, gde se Emanuel Makron sada nalazi pred zidom: ili će raspustiti parlament, ili će morati da imenuje premijera iz redova opozicije.
Prema informacijama koje su procurile iz Jelisejske palate, Lekorni je tokom popodnevnog sastanka rekao predsedniku Makronu da ne želi da bude ponovo imenovan za premijera.
Makron mu je, kako prenosi televizija BFM, dao rok od 48 sati da obavi poslednje pregovore i pokuša da stabilizuje situaciju, ali je jasno stavio do znanja da će, ako to ne uspe, parlament biti raspušten.
Odlazak Lekornija nije bio iznenađenje za one koji prate francusku politiku iznutra. Čovek koji je ušao u Matinjon sa idejom da pomiri zavađene partijske blokove, brzo je shvatio da su razlike dublje nego što se činilo.
„Uslovi više nisu ispunjeni“, rekao je u izjavi nakon ostavke, uz opasku da ga je razočarao „partijski apetit“ koji je, po svemu sudeći, presudio vladi pre nego što je i počela da radi.
Lekorni je aludirao na lidera Republikanske stranke Bruna Retajoa (LR), koji je prvo prihvatio učešće u vladi, a zatim se povukao u poslednjem trenutku, čime je direktno izazvao kolaps novog kabineta.
Bio je to treći premijer Francuske u manje od godinu dana, peti u poslednje dve — brojka koja bi u bilo kojoj drugoj zemlji već značila ozbiljan institucionalni potres.
Politička računica sada izgleda sumorno: krajnja desnica okupljena oko stranke Nacionalno okupljanje (RN) traži raspisivanje parlamentarnih izbora, krajnja levica (LFI) poziva Makrona da sam podnese ostavku, dok ekolozi i socijalisti insistiraju na imenovanju premijera iz redova levice. Svi ti zahtevi zajedno stvaraju pritisak koji ni najiskusniji lider ne može ignorisati.
Francuska se tako našla u paradoksalnoj situaciji — zemlja sa jednom od najstarijih demokratskih tradicija u Evropi sada ne može da formira stabilnu vladu.
Dok se analitičari utrkuju u tumačenju ko je kriv za politički zastoj, jedno je sigurno: Makronu je prostor za manevrisanje sve uži.
Ako naredna 48 sata ne donesu rešenje, Francuska bi mogla ući u novo, nepredvidivo političko poglavlje — ono u kojem čak ni predsednik više ne kontroliše tok događaja.
Webtribune.rs
