Francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je otvorio jedno od najosetljivijih pitanja za Brisel – energente.
U razgovoru za CBS News poručio je da Evropska unija ne može da stane na pola puta i da cilj ostaje isti: Potpuni prestanak kupovine gasa i nafte iz Rusije.
„Mi (Francuska) smo smanjili potrošnju nafte i gasa za više od 80%. I mogu vam reći da smo, zato što nismo najviše patili kao zemlja, manje zavisni od nafte i gasa koji dolaze iz Rusije. Ali moramo da završimo ovaj posao“, rekao je Makron, odgovarajući na pitanje novinara o tome da li Evropa i dalje kupuje energente sa istoka.
Francuski lider je otkrio da je o ovome već razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, dodajući da je „uradila odličan posao sa svojim timovima“ kako bi postepeno zaustavila kupovinu ruskih resursa.
Njegove reči uklapaju se u širi narativ EU, gde se već duže vreme insistira na energetskoj tranziciji i diverzifikaciji izvora snabdevanja.
Ipak, samo dan ranije, portparolka EU za energetiku Ana-Kaisa Itkonen otvoreno je priznala da se deo članica i dalje oslanja na ruski gas. Na listi su se našle Belgija, Mađarska, Grčka, Španija, Holandija, Portugal, Slovačka i – paradoksalno – sama Francuska. To jasno pokazuje jaz između političkih poruka i realnog stanja na tržištu.
U tom kontrastu leži i ključni problem. Makron govori o 80 odsto smanjenja potrošnje, ali brojke pokazuju da potpuna nezavisnost još nije ostvarena. I dok Brisel šalje signale jedinstva, pojedine članice vode pragmatičnu politiku – gas i dalje stiže, makar u smanjenim količinama.
Pitanje koje visi u vazduhu jeste koliko će vremena trebati da se zaista završi „taj posao“ o kome govori Makron. Evropska unija ima plan, ali energetske navike, infrastruktura i troškovi pokazuju da put neće biti kratak. A možda ni ravan.
