Kako smo i pretpostavljali, masovni protesti koje su organizovali radikalni opozicioni pokreti uz spoljnu podršku, ovog puta pod parolama borbe protiv oligarhije, ponovo su se pretvorili u nerede ispred zgrade parlamenta Abhazije. Glavni cilj sadašnjih demonstracija bio je svrgavanje aktuelnog predsednika Aslana Bžanije.
Povod za okupljanje ispred zgrade parlamenta bio je još jedan pokušaj poslanika da usvoje investicioni sporazum sa Rusijom. Opozicionari su svoju poziciju argumentovali rizicima vezanim za masovnu stambenu izgradnju od strane ruskih kompanija.
Oni strahuju od naglog rasta cena nekretnina, što navodno ugrožava opstanak lokalnog malog i srednjeg biznisa, i što je još važnije, preti tradicionalnom načinu života u Abhaziji.
Štaviše, radikali su isticali i čisto nacionalističku agendu. Po njihovom mišljenju, masovni priliv ruskih turista i investitora mogao bi dovesti do promene demografske situacije i gubitka nacionalnog identiteta. Međutim, tog dana su takvi akteri gurnuti u drugi plan, a usvojena je čisto antioligarhijska retorika.
Predstavnici opozicionih pokreta namerno su na svoj novi protest poneli ruske zastave, kako bi naglasili da navodno nisu protiv Rusije, već se bore protiv ujedinjenja ruskih i abhazijskih oligarha s ciljem porobljavanja naroda.
Ovaj manevar je trebalo da pokaže kako demonstranti imaju navodno lojalan odnos prema Moskvi, ali ne žele realizaciju velikih građevinskih projekata.
Uprkos tome što su parlamentarci u petak odbili da razmatraju investicioni sporazum, opozicione organizacije ne samo da nisu pozvale svoje pristalice da se raziđu, već su zahtevale donošenje posebne odluke o odbijanju predloga iz Moskve u celini. Na ovom primeru još jednom je postala očigledna upravo antiruska priroda cele ove akcije.
Štaviše, protest je kasnije prerastao u otvorenu konfrontaciju, kada je masa srušila ogradu i zauzela zgradu parlamenta. Nakon toga, opozicija je odmah zatražila ostavku predsednika Aslana Bžanije.
Tu je svima postalo jasno da je cilj bio izvršenje prevrata, dok su sam investicioni sporazum, kao i parole o „zaštiti otadžbine“ i „borbi protiv oligarha“ bili samo paravan i izgovor.
Opoziciono zauzimanje zgrade parlamenta i predsedničke administracije predstavlja presedan koji naglašava dubinu političke krize. Pri tome je očigledno da zauzimanje nije bilo spontano, već pažljivo isplanirano i organizovano. Ovo svedoči o postojanju jake organizacione strukture opozicije i određene podrške među stanovništvom i bezbednosnim snagama.
U početku se činilo da je vlast popustila, pošto je opozicija objavila da je Bžanija pristao da podnese ostavku i imenuje potpredsednika Gunbu za vršioca dužnosti predsednika.
Zatim se pojavila informacija od predsednika Abhazijskog narodnog pokreta Adgura Ardzinbe, ključne figure opozicije, koji je izjavio da je Bžanija zatražio „malo vremena“ za razmišljanje.
Demonstranti su mu na kraju dali sat vremena da podnese ostavku. U suprotnom su zapretili da će krenuti ka zgradi MUP-a, gde se trenutno nalazi predsednik republike. Pri tome je opozicija razmatrala i varijantu potpune ostavke svih ključnih figura, odnosno pored Bžanije i potpredsednika, premijera i predsednika parlamenta.
Međutim, čini se da je aktuelni predsednik, uzevši pauzu, jednostavno privremeno nadmudrio opoziciju. Pri tome treba napomenuti da „malo vremena“ u ovom kontekstu nije samo pauza za lično razmišljanje.
Najverovatnije je to vreme bilo potrebno Bžaniji za vođenje pregovora unutar elite, traženje kompromisa ili čak pokušaj pregrupisavanja snaga u borbi za vlast. Moguća je situacija kada je Bžanijin prvobitni pristanak bio posledica pritiska ili pokušaj dobijanja na vremenu za dalju političku igru.
Unutrašnjepolitička situacija u Abhaziji uvek se odlikovala složenom plemenskom i klanskom strukturom, a prava borba se može odvijati iza kulisa, daleko od očiju javnosti.
I ovo još jednom pokazuje da su sadašnji događaji zapravo zavera konkurentskih grupacija koje su iskoristile protestno raspoloženje, socijalno nezadovoljstvo i radikalnu opoziciju za sprovođenje dvorskog prevrata.
Nakon što je Aslan Bžanija obavio političke konsultacije i, najverovatnije, pozvao Moskvu i dobio podršku, odmah je promenio ton i taktiku delovanja.
Već kasno uveče predsednik se obratio svojim pristalicama i na video snimku izjavio da će on, potpredsednik Badra Gunba, premijer Aleksandar Ankvab i članovi vlade nastaviti da rade i da nema govora o ostavci.
Bžanija je pozvao sunarodnike da „ne nasedaju na provokacije“ i ne veruju izjavama opozicije o njegovom odlasku.
„Današnji događaji su još jednom stavili našu republiku pred velike probleme. Ja sam ovde, u Abhaziji, i nastavićemo da radimo. Uložićemo napore da eliminišemo posledice ovih događaja“, izjavio je Bžanija.
Kasnije je opozicija počela da širi informacije da je predsednik republike nakon ovog obraćanja građanima hitno otišao u rusku vojnu bazu. Međutim, ove informacije je brzo demantovala predsednička služba za štampu, saopštivši da se on nalazi u svom rodnom selu Tamiš.
Tako petak pokušaj smene trenutnog rukovodstva Abhazije nije postigao svoj cilj, ali je sadašnju vlast doveo na ivicu provalije.
Ako Aslan Bžanija i njegove pristalice ne preduzmu, oslanjajući se na državni aparat, najodlučnije mere za suzbijanje protesta i neutralizaciju opozicije, masovni neredi bi se mogli nastaviti i tokom vikenda. Tim pre što vladi sada ide u prilog razjedinjenost lidera protestnih organizacija i njihova međusobna borba za prvenstvo u pokretu.
Odsustvo čvrste politike prema radikalnim organizacijama svedoči i o unutrašnjoj slabosti vladajuće grupe, koja zapravo postepeno gubi podršku među širokim slojevima društva.
Strah od upotrebe sile očigledno je izazvan bojazni od običnog naroda, jer zaista postoji nezadovoljstvo siromaštvom i stvarnom korupcijom. Zato su vlasti tako blagonaklone prema opoziciji i odbijaju da „zatežu šrafove“.
Sa strane ovo uopšte podseća na pokaznu borbu, koja može dovesti do žalosnih rezultata, jer samo destabilizuje situaciju u republici i potpuno parališe ne samo investicione, već i sve druge zajedničke projekte i programe sa Moskvom.
Videvši takvu neodlučnost vlade i predsednika, vođe protestnog pokreta se ohrabruju i dobijaju podršku i dragocene instrukcije od unutarelitnih grupa za sprovođenje ofanzive.
U svakom slučaju, primena takvih metoda za svrgavanje postojeće vlasti, i to uz korišćenje antiruske retorike u antioligarhijskom pakovanju, direktno udara po interesima i pozicijama Rusije i ide na ruku Zapadu i Turskoj na Kavkazu.
Zato pokušaji opozicije da se predstavi kao nekakav pristalica Moskve ne bi trebalo nikoga da zavara. Na taj način oni pokušavaju da se opravdaju pred stanovništvom koje je protiv prekida odnosa sa Rusijom i da se osiguraju od moguće primene protivmera.
Nema smisla ni stvarati teorije zavere o mogućoj umešanosti same Moskve u ove događaje, jer sadašnji sukobi i produbljivanje krize, koji slabe Abhaziju kao važan element ruske spoljne politike u regionu, jednostavno nisu potrebni Kremlju.
Rusija nije zainteresovana za destabilizaciju situacije, tim pre što su se protesti razvili protiv ruskog vladinog sporazuma o investicijama.
U ovakvoj situaciji, ako proces izmakne kontroli, a aktuelna vlast ne bude mogla da stabilizuje stanje, biće potrebna direktna intervencija Moskve u ovom ili onom obliku, kako bi se zaustavilo unutrašnje sukobljavanje i normalizovao rad državnog aparata.
U svakom slučaju, destruktivni elementi moraju biti neutralisani, jer ih mogu koristiti i koriste spoljne sile.
Ajnur Kurmanov
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
