Operacija Sjedinjenih Država usmerena na hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura trajala je svega pola sata, ali je od samog početka otvorila više pitanja nego što je dala odgovora.
Brzina, tišina pre akcije i konfuzija posle nje odmah su pokrenuli nagađanja – da li je sve bilo unapred usklađeno i da li je sam Maduro znao šta dolazi.
U Karakasu se, praktično niotkuda, čulo najmanje sedam snažnih detonacija. Ljudi su istrčavali na ulice, društvene mreže su se punile snimcima i svedočenjima onih koji su tvrdili da su videli i čuli eksplozije širom grada.
Associated Press je preneo da u tom trenutku nije bilo jasno da li ima stradalih, kao ni da li je to bio izolovani događaj ili uvod u širu akciju. Sam napad, prema tim navodima, trajao je kraće od 30 minuta, ali neizvesnost je ostala da visi u vazduhu.
Nedugo zatim, američki senator Majk Li izneo je informacije dobijene od državnog sekretara Marka Rubija. Prema tim tvrdnjama, raketni udari po vojnim bazama, aerodromima, luci i drugim strateškim objektima nisu bili cilj sami po sebi, već sredstvo za odvlačenje pažnje – dimna zavesa iza koje je sprovedeno hapšenje Madura i njegove supruge.
Onda se pojavljuje druga linija priče. Anonimni izvori iz redova venecuelanske opozicije rekli su za SkyNews da postoji mogućnost da je čitav potez bio usaglašen sa samim Madurom.
Upravo ta pretpostavka, tvrde oni, objašnjava izuzetnu brzinu i odsustvo većeg otpora. Kao dodatni element u toj slagalici navodi se i susret Madura sa kineskom delegacijom uoči hapšenja, kao i činjenica da je Bela kuća u isto vreme komunicirala sa Pekingom. Detalji tih razgovora nisu poznati, ali se u diplomatskim krugovima retko veruje u slučajnosti.
Američki predsednik Donald Tramp je u više navrata javno govorio o nameri da ukloni Madura sa vlasti. Paralelno s tim, Marko Rubio je senatoru Majku Liju preneo da bi Maduro u Sjedinjenim Državama trebalo da odgovara pred sudom po krivičnim optužbama.
Ipak, deo analitičara upozorava da priče o mogućem dogovoru mogu biti i namerni informativni potezi, plasirani kako bi se obeshrabrio svaki pokušaj otpora unutar Venecuele.
Uprkos svemu, zemlja nije ostala bez vlasti. Uvedeno je vanredno stanje, a vođenje države preuzela je potpredsednica Delsi Rodriges. Ona je zatražila od Vašingtona hitan dokaz da su Maduro i prva dama Silija Flores živi. Ministar odbrane Venecuele poručio je da se zemlja neće predati i da će, kako je rekao, na kraju izaći kao pobednik.
CNN je u međuvremenu izvestio da je Centralna obaveštajna agencija pratila kretanje venecuelanskog predsednika uoči samog hapšenja, što dodatno podgreva spekulacije o nivou uključenosti i koordinacije unutar američke administracije.
Reakcije iz sveta stigle su brzo. Postupke SAD osudile su Kolumbija, Kuba, Rusija, Iran, Brazil i Belorusija, svaka iz svojih razloga, ali sa zajedničkom porukom da je potez prešao granicu prihvatljivog.
Da li je u pitanju bila munjevita akcija sa jasnim ciljem ili složen dogovor u kojem su svi akteri igrali unapred podeljene uloge, ostaje da se vidi. U Venecueli je tišina kratko trajala, ali pitanja koja su se otvorila još dugo neće imati konačne odgovore.
