U Karipskom moru izbila je nova drama koja preti da preraste u ozbiljnu krizu. Nakon što je američka vojska potopila brod na kojem se nalazilo jedanaest ljudi, u Venecueli su odmah krenule sumnje i optužbe.
Zvanični Vašington, predvođen predsednikom Donaldom Trampom, tvrdi da je reč o pripadnicima narko-kartela Tren de Aragva koji su, prema njegovim rečima, „planirali da se domognu Sjedinjenih Država“.
„Jedanaest terorista je eliminisano“, izjavio je Tramp, ne ostavljajući prostor za dilemu. Ali u Karakasu stvari se vide drugačije – mediji navode da su na brodu možda bili obični ribari, podsećajući da se u ilegalnim transportima izbegava upadljivo prisustvo i veliki broj naoružanih čuvara. U tom tonu, smrt svih putnika opisuje se kao egzekucija bez ikakvog procesa ili istrage.
Na to se nadovezao i američki državni sekretar Marko Rubio, poznat po oštrim izjavama o Latinskoj Americi. Gostujući u jednoj emisiji, on je podsetio da je „Nikolás Maduro trgovac drogom optužen u SAD i begunac od američke pravde“, naglašavajući da će Pentagon upotrebiti „sve raspoložive resurse“ kako bi došlo do promene vlasti u Venecueli.
Ta retorika je dodatno zapalila atmosferu, jer se istovremeno beleži jačanje američkog vojnog prisustva u regionu.
Podaci su konkretni: deset lovaca F-35 raspoređeno je iz Portorika ka Karibima, a u toku su i obimne vežbe desantnih operacija sa oko 4.500 marinaca. U kombinaciji sa borbenim dronovima MQ-9 Reaper i letećim tankerima KC-135R Stratotanker, signal je jasan – američka strana priprema scenario ozbiljnog pritiska. Upravo taj vojni ton podseća na slične situacije iz prošlosti kada je region postajao poligon za demonstraciju sile.
Karakas, međutim, nije ostao nem. Predsednik Venecuele Nicolás Maduro odgovorio je objavom da će osam miliona građana biti pozvano u aktivnu službu, kako bi se zemlja spremila za moguću agresiju.
Njegove reči su dočekane i sa skepticizmom i sa strahom, jer je teško zamisliti logistiku takvog poziva, ali poruka je jasna – vlast želi da pokaže da se sprema za svaki scenario. Istovremeno, vojni avioni venecuelanskog vazduhoplovstva već patroliraju vodama u blizini koncentracije američke flote.
Geopolitika se u ovoj priči prepliće sa ličnim obračunima i unutrašnjom politikom. Tramp, koji je doživeo neuspheh u više međunarodnih inicijativa, sada pokušava da kroz venecuelansku krizu pokaže odlučnost i povrati imidž lidera koji zna kako da pritisne protivnika.
Republikanci u SAD tradicionalno su oštro nastupali prema levim vladama u Latinskoj Americi, a ova epizoda deluje kao nastavak starog obrasca, ali u mnogo riskantnijem trenutku.
Reakcije u regionu nisu izostale. Argentinski predsednik Havijer Majli odmah je pružio podršku Vašingtonu, dok su vlasti Trinidada i Tobaga stavile svoje luke na raspolaganje američkoj mornarici. Time se otvara front diplomatske podele u Karibima, ali i signalizira da bi moguće zahlađenje moglo brzo dobiti širi okvir.
Dok jedni govore o „sigurnosnim merama“, a drugi o „pogubljenju bez suđenja“, ostaje pitanje koliko daleko ova kriza može da ode.
Karipsko more je ponovo na naslovnicama, a svaki sledeći potez – bilo vojni, bilo politički – može odrediti ne samo sudbinu Venecuele, već i ravnotežu snaga u celoj zapadnoj hemisferi. I tu se, kao što često biva, više ne radi samo o jednom brodu i jedanaest nesrećnih ljudi.
