Visegradski blok ponovo pritiska Brisel: Četiri države pripremaju potez koji bi mogao da zakomplikuje planove EU
U Briselu se poslednjih dana oseća zategnutija atmosfera nego što se priznaje javno, jer se četiri članice Evropske unije – Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska – spremaju na korak koji bi mogao ozbiljno da poremeti ambiciozni sistem preraspodele ljudi u pokretu koji je EU uvela kroz Pakt o migracijama.
Vest je potekla iz izveštaja Euronewsa, ali diplomatski izvori već danima govore da se priprema sudski izazov prema Evropskoj uniji, uz tihu procenu da bi taj udar mogao da zakači više od samog pakta.
Iako se na prvi pogled činilo da će Pakt o migracijama proći kao još jedan od administrativnih kompromisa, u pozadini se odvija drugačija dinamika: Diplomate upozoravaju da će „sprovođenje pakta biti veoma zahtevno, jer bi većina učesnica radije izbegla preraspodelu ljudi u pokretu zbog reakcija kod kuće“.
Ta rečenica iz diplomatskih krugova zvuči gotovo kao upozorenje, ali i kao priznanje da je otpor širom EU veći nego što se zvanično priznaje.
U tom spletu pritisaka, Poljska i Češka već razmatraju da zatraže izuzeće od novih obaveza. Zvanična logika je jasna: Obe zemlje imaju svoju intenzivnu migracionu situaciju i procenjuju da bi dodatni teret mogao da destabilizuje njihove već opterećene sisteme.
Ali iza toga se nazire i širi politički proračun, jer bi domaće reakcije na prihvatanje dodatnih grupa ljudi verovatno imale ozbiljne posledice, posebno u državama gde je javno mnjenje poslednjih godina postalo znatno osetljivije na ovu temu.
Jedan diplomat u kontaktu sa Euronewsom naglasio je još jednu ključnu stvar: Ako većina država članica odbije da sprovede obaveze iz pakta, Evropska komisija nema mehanizam da ih kazni.
To je ona vrsta tihog priznanja koja otkriva koliko su granice evropske administrativne moći ponekad tanje nego što izgledaju na papiru – i koliko se odluke iz Brisela oslanjaju na dobru volju država članica.
U međuvremenu, Evropska komisija je 11. novembra saopštila da je šest država – Poljska, Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska i Austrija – pod povećanim migracionim pritiskom. Zbog toga im je preporučeno da već sada podnesu zahtev za delimično ili potpuno izuzeće od obaveza tokom 2026. godine.
Prema pravilima koja su već usvojena, zemlje članice treba da pomažu onima koje se suočavaju sa većim prilivom ljudi, i to na tri načina: Prihvatanjem novih podnosilaca zahteva, uplatom 20.000 evra za svakog odbijenog u zajednički fond solidarnosti ili finansiranjem država koje nose najveći pritisak.
EU je postavila minimum: 30.000 ljudi i 600 miliona evra. Ali Visegradska četvorka – Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska – odbacila je sve ponuđene opcije. To odbijanje zapravo stvara potpuno novu političku pukotinu: Dok zapadni deo EU insistira na solidarnosti kao principu, ove četiri države poručuju da ne žele sistem koji bi im nametao odluke mimo nacionalnih procena i domaćih političkih okolnosti.
U celoj priči postoji i jedan detalj koji ne treba zanemariti, a koji se provlači u diplomatskim razgovorima: Iako se čini da je odluka Visegradske grupe pre svega principijelna, deo evropskih zvaničnika smatra da bi ceo sistem mogao početi da klizi čim još dve ili tri članice uđu u sličan režim odbijanja.
To je onaj trenutak kada se čitav mehanizam preraspodele – predstavljen kao čvrst okvir – pretvara u set pravila koji zavisi od političke klime u svakoj prestonici pojedinačno.
A kako će se sve razvijati dalje, ostaje otvoreno pitanje: EU ulazi u godinu u kojoj će mnoge države imati izbore, pritisci s različitih strana rastu, a sistem koji se predstavlja kao rešenje možda će tek sada biti testiran u praksi.
U Briselu se nadaju da će pravila ostati stabilna, ali ako sudski izazovi i politički pritisci nastave da se gomilaju, nije isključeno da će se priča tek otvoriti i odvesti u pravcu koji malo ko sada može precizno da predvidi.
Webtribune.rs
