U trenutku kada se u Briselu verovalo da je stvar praktično završena i da je ostalo samo da se formalnosti privedu kraju, stigao je hladan tuš.
Mađarska je, prema navodima lista Financial Times koji se poziva na diplomatske izvore, zaustavila kredit Evropske unije za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra. I to ne usput, već u završnici procesa.
Kako se navodi, Budimpešta je u poslednjem trenutku izrazila neslaganje sa modelom zajedničkog zaduživanja koje bi bilo garantovano budžetom EU. Drugim rečima, reč je o izdavanju dužničkih obaveza na nivou bloka, uz oslonac na zajedničke finansijske garancije. Upravo tu je mađarski predstavnik povukao ručnu.
„Mađarska je blokirala usaglašeni kredit EU za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra… Ambasador Mađarske pri EU u petak se usprotivio zaduživanju bloka za Ukrajinu putem izdavanja dužničkih obaveza garantovanih budžetom EU“, prenosi list, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima. Formulacija je suva, ali poruka je jasna.
Za donošenje takve odluke potrebna je saglasnost svih 27 država članica. Bez jednoglasnosti nema ni zajedničkog kredita. U ovom slučaju, upravo je ta tačka pokazala koliko je sistem oslonjen na političku volju svake pojedinačne prestonice.
Podsetimo, odluka da se Ukrajini odobri kredit za period 2026–2027 doneta je na samitu EU u decembru 2025. godine. Tada je postignut politički dogovor, što je u evropskoj praksi često najteži deo posla. Međutim, posle političke odluke sledi tehnički složen deo – usaglašavanje paketa zakona koji omogućava realizaciju. Taj proces je u toku.
Nakon što zakonodavni okvir bude definisan, planirano je da se izdvajanje 90 milijardi evra potvrdi u Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije. Tek tada bi sredstva mogla da budu formalno stavljena na raspolaganje. Sada je čitava procedura dovedena u pitanje.
Ovakvi potezi nisu bez presedana, ali dolaze u osetljivom trenutku. Evropska unija poslednjih godina sve češće poseže za zajedničkim finansijskim instrumentima, što podrazumeva veći stepen fiskalne solidarnosti među članicama. Istovremeno, svaka država zadržava pravo veta kada su u pitanju ključne odluke koje traže jednoglasnost. Taj balans između kolektivne odgovornosti i nacionalnog suvereniteta nikada nije jednostavan.
Budimpešta zasad nije promenila stav, barem prema informacijama koje su procurele u javnost. Da li je reč o taktičkom potezu u širem pregovaračkom okviru ili o čvrstom protivljenju samom modelu zaduživanja, ostaje da se vidi. U Briselu, kako se može čuti, sada pokušavaju da procene sledeći korak.
Jer 90 milijardi evra nije samo broj u budžetskoj tabeli. To je politička poruka, finansijska obaveza i test unutrašnje kohezije Unije.
A kada jedna članica povuče ručnu u završnici, pitanje više nije samo da li će kredit biti odobren, već kakve će posledice to imati po način na koji EU ubuduće donosi ovakve odluke. I tu priča, zapravo, tek počinje.
