Priča o Hansu Aleksanderu, berlinskom Jevrejinu koji je spas od nacizma pronašao u Londonu, postala je prava senzacija kada je za vreme njegove sahrane 2006. godine njegov nećak obelodanio jednu od najvećih tajni moderne istorije. Na opšte iznenađenje svih prisutnih, ispostavilo se da je Hans čovek koji je uhvatio jednog od najvećih masovnih ubica svih vremena – šefa Aušvica Rudolfa Hesa…
Hans se sa bratom 1939. godine prijavio kao dobrovoljac u britanskoj vojsci. Međutim, iako je na vreme bio upoznat o pravoj naravi nacizma, prizor koji je zatekao prilikom ulaska u logor Bergen-Belzen prevazišao je sve njegove najgore slutnje.
[adsenseyu1]
Američki i engleski vojnici bili su zaprepašćeni prizorima koje su zatekli – desetine hiljada mrtvih ljudi, od kojih je ostala samo kost i koža, gasne komore, sprave za mučenje, krematorijumi…
Aleksander je nakon tog iskustva postao član ekipe koja je trebalo da istraži ratne zločine.
Plašenje Rusima
Prilikom ispitivanja čelnika Bergen-Belzena došao je do brojnih važnih informacijama o funkcionisanju logorskog sistema širom Rajha, ali i o mogućim destinacijama gde bi mogli da pobegnu zapovednici ovog surovih logora.
Nakon oslobođenja Aušvica Rudolf Hes je sa porodicom krenuo da beži prema Danskoj. Britanci su vrlo brzo u Flensburgu uhvatili njegovu ženu i decu, ali ne i Hesa.
Aleksander je bio zadužen da od Hesove žene sazna gde joj se muž krije. Primenio je staru nenasilnu metodu koja skoro uvek upali – zapretio je Rusima.
[adsenseyu4]
On je Hesovoj supruzi dao list papira i olovku, rekavši joj da će ukoliko ne napiše gde joj se muž krije, njenog sina Klausa poslati Rusima u Sibir.
Kada se Aleksander vratio u prostoriju zatekao je poruku na papiru. Na njemu je pisalo da se Rudolf Hes krije na jednoj farmi pod lažnim imenom Franc Lang. Bio je to ogroman uspeh jer do tada niko od nje nije mogao da izvuče nijednu jedinu informaciju.
Hesa su uhvatili u pidžami, u štali farme, koja se nalazila pored danske granice, gde je radio kao radnik.
Nakon što su ga teško pretukli, Hes je priznao svoj pravi identitet, pa je predan Međunarodnom vojnom sudu u Nimbergu, gde je dao prvi autoritativni i detaljan prikaz celog sistema logora u Aušvicu.
Upravo zbog njegovog svedočenja vodeći ljudi Rajha nisu mogli da negiraju zločine koji su se odigrali u koncentracionim logorima.
Šaljivdžiji niko ne veruje…osim nećaka
Aleksander je ovu tajnu čuvao do pred sam kraj svog života. Jednog dana odlučio je da svojim najbližima otkrije da je upravo on ulovio Hesa, i da je jedan od najuspešnijih svetskih lovaca na naciste.
S obzirom da je važio za velikog šaljivdžiju, najveći deo rodbine je ovu izjavu shvatio kao vic. Međutim, Tomasu Hardingu, novinaru i Aleksanderovom nećaku, vrag nije dao mira pa je rešio da istraži ovu „šalu“.
[adsenseyu1]
Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da sazna istinu, konačno je u vojno-obaveštajnom muzeju u vojnoj bazi u Bedfordširu, u blizini Londona, pronašao dosije o hvatanju zapovednika Aušvica, jednog od najozloglašenijih nacističkih ratnih zločinaca, Rudolfa Hesa.
Na drugoj stranici dosijea bilo je ime njegovog ujaka.
Narednih šest godina proveo je detaljno istražujući slučaj, o kome je i napisao knjigu…
„Befehl ist Befehl“ – Naredbe su naredbe, dakle, moraju se poštovati
Kad je britanska vlada formirala tim za otkrivanje i hvatanje nacističkih zločinaca, Aleksander je postao jedan od prvih lovaca.
Britanski i američki istražitelji detaljno su raskrinkali mehanizme masovnog ubijanja.
Logoraši, najpre homoseksualci i duševni bolesnici, ubijani su u kamionima koji su bili zatvoreni dok su se u njih puštani izduvni gasovi od motora. Međutim, nacistima je taj metod ubijanja bio prespor i proizvodio je previše buke koja je privlačila pažnju radoznalih, a prema Himlerovoj naredbi, sve je trebalo da ostane najstrože čuvana tajna Rajha.
[adsenseyu4]
Himler, Hes i njihovi ljudi dosetili su se tada ciklona B koji je bio smrtonosan, brz i efikasan, i koji gotovo da nije imao „nuspojave“.
Prema procenama stručnjaka, najmanje dva i po miliona žrtava bilo je pogubljeno u logoru – najviše ih je usmrćeno upravo ciklonom B – dok je barem još pola miliona podleglo gladi i bolesti.
Na suđenju u Nimbergu, Hes se branio da nije kriv za smrt tri miliona ljudi, nego za dva.
Hes se na suđenju branio da je samo izvršavao naredbe i da je bio dobar nacista. Rekao je da je sve što je radio, radio bez razmišljanja o moralnim posledicama, jer, kako je rekao: „Befehl ist Befehl“ – Naredbe su naredbe, dakle, moraju se poštovati.
On nikada nije pokazao kajanje, naprotiv, ostavljao je dojam čoveka koga je u životu vodilo srce.
Dakako, smatrao je da su on i Himler humanizovali industriju smrti uvođenjem insekticida kao sredstva za istrebljenje.
Prema njegovim rečima, oni su osmislili tehnički najučinkovitiji način masovnog ubijanja, ciklonom B, koji je bio jednostavan, žrtvama je skraćivao muke, a ubice je štedeo od žestokih udara savesti, koji su pogađali i u najokorelije naciste.
– Svi smo mi bili spašeni od tog krvoprolića, a žrtve su bile pošteđene sve do poslednjeg trenutka jer nisu znale što ih čeka – objasnio je Hes na suđenju.
Najveći masovni ubica svih vremena
Dana 16. aprila 1947., Rudolf Franc Ferdinand Hes – komandant najozloglašenijeg logora smrti – obešen je zbog, „zločina počinjenih nad poljskim narodom.“
Vešala su postavljena nekoliko koraka od prve gasne komore koja je koristila ciklon B. Prema presudi ali i prema vlastitom priznanju, Rudolf Hes je najveći masovni ubica svih vremena.
Njegovi memoari, napisani u pauzama suđenja, najveći je dokument o industriji smrti ikad napisan, piše Express.
(Blic.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
