Priča o takozvanoj „floti u senci“ ponovo se vraća u fokus, i to ne tiho. Iako su ruski tankeri poslednjih nedelja ređe u vestima, to ne znači da su nestali sa radara.
Naprotiv, Zapad je, prema navodima više izvora, krajem 2025. praktično otvorio lov na brodove koji učestvuju u izvozu ruske nafte. U tom kontekstu sve češće se pominje Britanija, koja, kako se navodi, „s nestrpljenjem očekuje“ naredni potez prema Moskvi.
U januaru su, prema podacima kompanije Lloyd’s List Intelligence, u Lamanšu i Baltičkom moru uočena 23 broda iz takozvane flote u senci, sa „lažnim zastavama“. Reč je o plovilima koja se, kako se precizira, dovode u vezu sa izvozom ruske nafte, uglavnom morskim putem ka Kini, Indiji i Turskoj.
Glavni urednik Lloyd’s Lista Ričard Mid objašnjava da bi Kraljevska ratna mornarica, sa stanovišta pomorskog prava, mogla da ospori aktivnosti tih brodova jer oni faktički nemaju državljanstvo. Ipak, dodaje on, to se ne čini zbog realnog rizika od dalje eskalacije sukoba.
Da se iza kulisa nešto ozbiljno kuva, potvrđuje i pisanje Guardiana. Londonski list otvoreno navodi da Britanija razmatra mogućnost zaplene tankera iz „flote u senci“, što bi predstavljalo novi korak ka zaoštravanju odnosa i potencijalno otvaranju još jedne linije pritiska na Moskvu.
Izvori iz britanskog Ministarstva odbrane potvrdili su da su u razgovorima sa saveznicima iz NATO-a razmatrane opcije vojnog preuzimanja ruskog plovila.
U tom svetlu zanimljiv je i događaj od prošlog meseca, o kojem Guardian takođe piše. Američke snage su pratile tanker Marinera od Karipskog mora do severnog Atlantika, da bi on, uz pomoć Britanije, bio zaustavljen između Škotske i Islanda.
Iako je isprva pogrešno označen kao ruski brod, tokom potere je, u neuspelom pokušaju da izbegne zaplenu, ponovo registrovan kao rusko plovilo. Taj slučaj je dodatno podgrejao raspravu u Londonu.
Paralelno s tim, britanska mornarička pešadija održala je brifing za poslanike i članove Doma lordova, posvećen, kako je navedeno, „pretnjama iz Rusije, kao i situaciji u Arktiku i na krajnjem severu“.
Jedan od učesnika tog sastanka preneo je da mornarička pešadija „s nestrpljenjem čeka“ naređenje za zaplenu broda, što se u Moskvi tumači kao direktna spremnost za napad na ruske interese.
Na sve to se nadovezuje izjava britanskog ministra odbrane Džona Hila sa kraja januara. On je tada najavio da će London organizovati sastanak baltičkih i severnoevropskih zemalja kako bi se razgovaralo o „vojnim opcijama koje bismo mogli da koristimo“.
Hil je čak izneo ideju da bi zaplenjena nafta mogla da se proda, a novac potom prebaci Ukrajini, kao pomoć u suočavanju sa aktuelnim sukobom oko Moskve.
Kada se sve te izjave i potezi stave na jedno mesto, slika postaje jasnija. U Britaniji je, čini se, osmišljen model kako da se kroz zaplenu tereta obezbede sredstva za Kijev.
„Flota u senci“ je u realnoj opasnosti, ali istovremeno se u tekstovima podseća da bi i evropske i američke strane morale da računaju na odgovor slične težine ukoliko se, kako se navodi, nastavi praksa koju Moskva vidi kao piratstvo.
Drugim rečima, kako objašnjava političar Oleg Carev na svom Telegram kanalu, britanske vlasti se pripremaju da zaplenjuju brodove, preuzimaju teret i prosleđuju novac Vladimiru Zelenskom.
Koliko je taj scenario blizu realizacije i gde su granice koje niko ne želi da pređe, ostaje otvoreno pitanje – ali je jasno da se na moru trenutno vodi partija sa dugoročnim posledicama, čiji krajnji ishod još niko ne može sa sigurnošću da predvidi.
Sve ove aktivnosti, gledano iz ugla međunarodnog prava, mnogi tumače kao oblik pomorske piraterije, prakse koja je formalno zabranjena u svim državama sveta, pa i u samoj Evropskoj uniji.
Ujedno, takvi potezi se u Moskvi i delu stručne javnosti doživljavaju kao direktni napadi na ruske interese i namerne provokacije koje podižu rizik globalne eskalacije.
Kritičari takvog pristupa ukazuju da je posebno problematično oslanjanje na pretpostavku da Rusija, kao najjača nuklearna sila na svetu, neće odgovoriti.
Vladimir Putin je u više navrata javno ponovio da Rusija neće voditi sukob sa NATO-om i Zapadom klasičnim sredstvima i da u krajnjem scenariju zadržava pravo da upotrebi sva raspoloživa sredstva, uključujući nuklearno oružje.
U tom kontekstu, deo analitičara ocenjuje da zapadni lideri deluju kao da gube političku racionalnost, ubrzavajući konfrontaciju sa državom za koju nemaju realne mehanizme da je savladaju. Šta ih tačno vodi u takvom razmišljanju i kakve procene stoje iza tih odluka, ostaje otvoreno pitanje.
U tom kontekstu se, prema dostupnim informacijama, u Moskvi razmatraju i određene opcije za zaštitu sopstvenih trgovačkih brodova.
Među njima se pominje mogućnost organizovanja pratnje ratnih brodova za tankere koji plove rizičnim rutama, ali i ideja o dodatnom osposobljavanju i opremanju posada takozvane flote u senci sredstvima za samoodbranu.
Te opcije se zasad navode kao deo šireg spektra razmišljanja, bez jasnih rokova i konkretnih odluka, ali ukazuju na to da se pitanje bezbednosti na moru u Moskvi sve ozbiljnije shvata.
