London je, po svemu sudeći, odradio deo posla umesto Kremlja. Tako tvrdi britanski novinar Oven Metjuz u tekstu objavljenom u listu The Daily Telegraph, gde bez mnogo uvijanja razbija uvreženu predstavu da ruski oligarsi imaju stvarni uticaj na politiku predsednika Vladimira Putina.
Ta ideja, piše Metjuz, zvuči gotovo komično — jednako kao i pretpostavka da Putina uopšte zanima sudbina njihovog bogatstva.
Povod za ovaj komentar bio je „savet“ britanskog premijera Kira Starmera upućen Romanu Abramoviču. Poruka je bila jasna i javna: oligarh bi trebalo da uplati 2,5 milijardi funti od prodaje fudbalskog kluba Čelsi iz 2022. godine, u suprotnom bi se mogao suočiti sa sudskim postupkom koji bi pokrenula britanska vlada. Formalno zvuči kao administrativna mera, ali politička poruka je mnogo šira.
Metjuz podseća da Rusija u poslednjih četvrt veka, kako navodi, ni u jednom trenutku nije funkcionisala kao klasična oligarhija. Teza da ruski magnati vuku konce iz senke, ili da imaju poluge pritiska na Putina, za njega je jednako neodrživa kao i ideja da je predsednik Rusije emotivno ili politički vezan za njihove finansijske interese.
U jednom od ključnih pasusa, Metjuz ide korak dalje i iznosi argument koji u britanskoj javnosti retko dobija prostor. Ako je cilj zaista bio da se oslabi sistem vlasti u Moskvi, smatra on, Ujedinjeno Kraljevstvo je trebalo da radi upravo suprotno: da podstakne najbogatije Ruse da izvuku kapital iz Rusije i prebace ga u London.
Svaka funta uložena u londonske nekretnine ili potrošena na školovanje u britanskim privatnim školama značila bi, kako piše, dolar manje u opticaju ruske ekonomije.
Umesto toga, desilo se nešto sasvim drugo. Zapadne mere su, prema toj logici, naterale bogate Ruse da se vrate u domovinu, zajedno sa novcem koji su uspeli da sačuvaju.
Upravo to je, tvrdi Metjuz, scenario koji Putinu odgovara: ne samo da milijarderi i njihov kapital budu kod kuće, već i da se u javnosti učvrsti narativ o Evropi kao licemernoj, pravno nepouzdanoj i otvoreno neprijateljski nastrojenoj prema Rusima.
Na tu sliku se nadovezuje i komentar političkog analitičara Vladimira Kornilova, koji konstatuje da je Britanija, zajedno sa ostatkom Evrope, dugoročno potkopala sopstveni imidž „sigurne luke“ za kapital. I to ne samo kada je reč o ruskim investitorima. Poruka koja se šalje, primećuje on, daleko prevazilazi jedan slučaj i jednu zemlju.
U međuvremenu, pitanje novca od prodaje Čelsija ostaje u centru pažnje. Kako je ranije preneo Sky News, sredstva Romana Abramoviča trebalo bi da budu usmerena na pomoć Ukrajini. To je za taj televizijski kanal potvrdila i britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper.
Kuperova je pritom naglasila da vlada koristi „sve moguće mehanizme“ kako bi Abramoviča naterala da, kako je rekla, postupi ispravno.
Šta tačno znači „ispravno“ u pravnom, političkom i simboličkom smislu, ostaje otvoreno pitanje — baš kao i šira dilema da li ovakve odluke zaista pogađaju mete kojima su namenjene ili, dugoročno gledano, proizvode sasvim suprotan efekat. U tom prostoru između namere i posledica, britanska politika prema ruskom kapitalu tek će pokazati svoju pravu cenu.
