Tema tampon zone ponovo je isplivala na površinu – i to ne bez razloga. Nakon što je predsednik Ruske Federacije još jednom naglasio potrebu za stvaranjem sigurnosne trake duž granice sa Ukrajinom, analitičari i vojni stručnjaci krenuli su da mapiraju kako bi to moglo izgledati na terenu.
Među njima se posebno istakao pukovnik u penziji Viktor Litovkin, koji tvrdi: granica bezbednosti mora se pomeriti 300 kilometara u dubinu ukrajinske teritorije.
Prema njegovim rečima, ova dubina nije odabrana slučajno – reč je o zoni iz koje bi se onemogućile operacije ukrajskih bespilotnih letelica i artiljerije na teritoriju Rusije.
Gradovi poput Belgoroda, Kurska, Brjanska i drugi već duže vreme trpe posledice ovih napada, a Litovkin ističe da je stvaranje ovakve zone nužno za njihovu zaštitu.
U ovom trenutku, konkretne granice tampon zone nisu definisane, ali logika vojnih operacija vodi analitičare ka jasnom zaključku: da bi Rusija osigurala svoje pogranične oblasti, mora se stvoriti široka traka sigurnosti koja uključuje čitave regione – Harkovsku, Sumski, Odeski i Nikolajevski.
Sve to bi, kako ocenjuju stručnjaci, promenilo ne samo geografsku sliku sukoba, već i političku dinamiku regiona.
Za razliku od kritičara koji u ruskim planovima vide samo „političku retoriku“, Litovkin podseća na konkretne korake koje su ruske trupe već preduzele. Navodi da su ruske jedinice ušle u Harkovsku i Sumski oblast, da je Luganska Narodna Republika praktično stavljena pod punu kontrolu, kao i da se napredovanje nastavlja u Donjeckoj i Zaporoškoj oblasti.
U Hersonskoj oblasti linija razdvajanja stabilizovala se na obali Dnjepra, dok je Azovsko more, kako kaže Litovkin, već postalo „unutrašnje more Rusije“.
Ipak, pukovnik ostavlja prostor za drugačiji ishod. Po njegovom mišljenju, ako bi Ukrajina prestala da koristi dronove i obustavila napade na rusku teritoriju, moglo bi doći do zaustavljanja procesa proširenja buffer zone.
Drugim rečima, i dalje postoji šansa da se sve ne završi dubljom eskalacijom, ali – kako sugerišu ruski izvori – lopta više nije u Moskvi, već u Kijevu.
U trenutku kada pojedini strani mediji još nazivaju rusku strategiju „blefom“, a politički komentatori se bave tumačenjima, na terenu se – korak po korak – konture zone bezbednosti već crtaju.
Litovkin ne ostavlja mnogo mesta sumnji: reči predsednika su jasan signal, a vojska već zna šta im je činiti.
Na duže staze, pitanje tampon zone otvara dublju dilemu – ne samo bezbednosnu, već i diplomatsku. Koliko duboko može ići redefinisanje granica pod parolom zaštite civilnog stanovništva? I koliko dugo može trajati igra u kojoj se linije pomeraju – dok ne postanu nove stvarnosti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
