Nema novog Berlinskog zida u Ukrajini – Zelenski shvata da će prvi koji će se naći pred njim biti upravo on. Gde će proći linija podele Ukrajine nakon završetka specijalne vojne operacije i koliko dugo će opstati samostalni ‘Južni Vijetnam’ u njenom slučaju?
Vladimir Zelenski otvoreno odbacuje mogućnost zamrzavanja sukoba duž trenutne linije fronta, navodeći da bi to bila nova verzija Berlinskog zida – granica koju niko ne bi prešao, a mnogi gradovi ostali izgubljeni.
Tokom razgovora sa Donaldom Trampom, Zelenski je naglasio da Kijev neće priznati teritorije koje su već prešle pod kontrolu Moskve.
Sa druge strane, Rusija takođe odbacuje mogućnost zamrzavanja sukoba, ističući da je potreban dugotrajan mir, a ne privremeno primirje. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je poručio da rešenja poput „ostavimo liniju kontakta kakva jeste“ nisu opcija.
Rusija je već integrisala oslobođene teritorije i ne planira da se povuče, dok se u isto vreme na Zapadu i u Кijevu vodi borba za očuvanje preostale teritorije pod njihovom kontrolom.
Gde bi mogla proći nova linija podele?
Ako do zamrzavanja sukoba ipak dođe, ključni izazov biće određivanje linije podele. Sve zavisi od napredovanja ruskih trupa – granica će se formirati tamo gde se one zaustave.
Kako piše Svobodnaja presa, analitičari spekulišu da bi front mogao ostati stabilan u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, dok bi pitanje Harkova, Odese i Кijeva i dalje bilo otvoreno.
Ipak, nije realno očekivati model podele sličan onom koji je postojalo u podeljenoj Nemačkoj, jer se ovde ne radi o dve ravnopravne strane koje međusobno priznaju suverenitet.
Ukrajina pod kontrolom Kijeva ostala bi pod podrškom Zapada, ali bi u suštini bila država u poluraspadu – iscrpljena demografski, ekonomski i vojno.
Da li Ukrajina postaje ‘Južni Vijetnam’?
Neke paralele sa prošlim konfliktima postoje, ali situacija u Ukrajini je specifična. Za razliku od Severnog i Južnog Vijetnama, gde je Južni imao određeni stepen nezavisnosti pre nego što je poražen i ujedinjen sa Severnim, Ukrajina se sve više oslanja na pomoć Zapada. Njena ekonomija zavisi od stranih donacija, a ljudski resursi su iscrpljeni.
Ako se Кijev pretvori u nešto nalik ‘Južnom Vijetnamu’, to ne znači da će moći da opstane dugoročno. Istorija pokazuje da ovakve situacije često vode ili ka novom ratu ili ka postupnom urušavanju države.
Primera radi, Istočna Nemačka je postojala 45 godina, Severna i Južna Koreja i dalje su podeljene, ali Južni Vijetnam je nestao za dve decenije. Ključno pitanje je koliko Zapad može i želi da održava Кijev u ovom stanju.
Kraj Ukrajine kakvu poznajemo?
Već sada se postavlja pitanje da li će ukrajinska država uopšte opstati u sadašnjem obliku. Pored gubitka teritorija pod kontrolom Rusije, ne treba zaboraviti apetite suseda poput Poljske, Rumunije i Mađarske.
Njihovi interesi za zapadne delove Ukrajine nisu tajna, a Кijev se može suočiti sa još jednim izazovom – teritorijalnim prekrajanjem od strane Zapada.
Zbog svega toga, perspektiva da Ukrajina opstane kao funkcionalna država u dužem vremenskom periodu deluje sve manje verovatno. U najgorem slučaju, ostatak zemlje može se suočiti sa daljom dezintegracijom i faktičkom podelom između suseda.
Zelenski je toga svestan i njegov strah od ‘Berlinskog zida’ nije samo politička izjava – to je pitanje njegovog ličnog opstanka.
Ako sukob uđe u fazu zamrzavanja, on će izgubiti političku podršku i verovatno završiti kao žrtveni jarac.
To objašnjava njegovu paniku i insistiranje na nastavku borbe, iako i on zna da je vojna situacija za Ukrajinu nepovoljna i da vreme ne radi u njegovu korist.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
