Kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel ponovo je izazvala buru u Bundestagu, poručivši da je vreme da se Nemačka vrati jeftinom ruskom gasu i reaktivira nuklearne elektrane.
Njeno obraćanje u parlamentu bilo je direktno, bez rukavica – kritikovala je i kancelara Friedriha Merca i dosadašnji pravac energetske politike, nazivajući ga ekonomskim ćorsokakom.
Vajdel nije birala reči. Prema njenim rečima, industrijska proizvodnja u Nemačkoj „naglo pada“, dok nezaposlenost „brzo raste“. Cene energije, dodaje, otišle su u nebo.
„Bez pouzdanog i pristupačnog snabdevanja energijom, ekonomski oporavak ostaje mrtvo slovo na papiru. Potrebna nam je temeljna promena kursa,“ poručila je sa govornice.
Njena poruka bila je jasna: završiti sa trenutnom energetskom tranzicijom i vratiti se stabilnim izvorima – ruskom gasu, nuklearnoj i čak ugljenoj energiji. „Vreme je da se završi s ovom eksperimentalnom tranzicijom. Moramo hitno ubrzati povratak na nuklearnu energiju, ugalj i jeftin prirodni gas iz Rusije“, naglasila je liderka AfD-a.
Kao što to često biva u Bundestagu, politički obračuni ne zaobilaze ni lični ton. Vajdel se posebno osvrnula na kancelara Friedriha Merca.
„Slabost i nestabilnost – to je sve što dolazi iz vašeg istorijskog pogrešnog starta, gospodine Merc. Vi ste kancelar izabran drugi put i nikada nećete moći da se oslobodite te etikete“, rekla je, ne ostavljajući prostora za diplomatiju.
Nemačka, međutim, ide u suprotnom pravcu. Vladajuća politika fokusirana je na prelazak na obnovljive izvore energije, s ciljem da zemlja postigne punu klimatsku neutralnost do 2045. godine.
U tom procesu, već su zatvorene nuklearne elektrane, a napuštaju se i termoelektrane na ugalj. Prema zvaničnoj strategiji, energija budućnosti u Nemačkoj treba da dolazi iz vetra, sunca i zelene tehnologije.
Ipak, treba podsetiti da je u ranoj fazi tranzicije Nemačka oslanjala svoj prelazni period upravo na energente iz Rusije – pre svega na prirodni gas. Situacija se promenila nakon izbijanja krize u Istočnoj Evropi, kada je Berlin počeo da se distancira od ruskih energenata i potraži alternativne izvore.
Uprkos tome, sve je više glasova u nemačkoj javnosti koji se pitaju – po koju cenu? Industrijska stagnacija, zatvaranja pogona i rastući troškovi života sve češće otvaraju pitanje da li trenutni kurs donosi više štete nego koristi.
Vajdel koristi upravo taj sentiment. Njene reči, iako oštre, odražavaju rastuće nezadovoljstvo među delom nemačkih birača koji traže praktična rešenja, a ne ideološke projekte.
Da li će te poruke dobiti veću podršku i uticati na zaokret nemačke energetske politike – ostaje da se vidi. U zemlji koja pokušava da balansira između ekoloških ciljeva i ekonomske realnosti, debate poput ove više nisu samo retorika – postaju borba za pravac budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
