U očekivanju odmazde Irana, uključujući aktiviranje Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) u Siriji, ponovljene napade libanskog Hezbolaha i lansiranje projektila i dronova jemenskih Huta, uticaj drugih zemalja na bliskoistočni sukob, izuzev SAD i Britanije, po pravilu se ne uzima u obzir, što je pogrešno, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt „Orijental rivju“.
Stvarna slika međunarodnih odnosa znatno je složenija. Postoji „osovina otpora“, koja SAD i Izrael smatra svojim neprijateljima, ali postoje i mnoge druge države i akteri koji se mogu uključiti u eskalaciju na Bliskom istoku.
Bivši zvaničnik Pentagona Majkl Rubin, u članku na sajtu „Ameriken enterprajs institjut“, posebno pominje Katar. Izgleda da Katar, u kome se nalazi sedište Hamasa, do sada nije spadao u ciljeve Tel Aviva, verovatno zato što je ova zemlja bila posrednik u pregovorima Izraela i Hamasa. Osim toga, u Kataru postoji velika američka vojna baza, koja bi mogla da bude ugrožena ukoliko dođe do direktnih izraelskih akcija.
Pored Katara, tu je i Turska. Erdoganova retorika prema Izraelu je nedavno postala prilično agresivna, uključujući i pretnju invazijom na Izrael. Katar i Turska imaju dobre odnose.
Turska je podržavala i organizaciju Muslimansko bratstvo i ogranke Al Kaide u Siriji. Prema Rubinu, saradnja Turske sa Hamasom je počela 2006. godine, otkada Erdogan diplomatski i finansijski podržava Hamas.
Teroristi vide Istanbul i Ankaru kao mesta na kojima se mogu bezbedno pregrupisati. Ti dani su sada, izgleda, prošlost, primećuje Savin. Erdogan na to neće moći da se žali, jer je Turska kidnapovala i ubijala svoje protivnike širom Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Sledeći Hamasov lider će verovatno biti ubijen u Ankari, predviđa ruski geopolitičar.
Uloga kurdskog faktora
Osim ubistava političkih ličnosti, Izrael ima još jedan ozbiljan instrument pritiska na Tursku. Taj faktor su Kurdi. Izrael je podržava Kurde snabdevanjem oružjem i obukom boraca još od 1961. godine.
Pod režimom Sadama Huseina u Iraku, Tel Aviv je pomagao iračkim Kurdima na sve moguće načine. Upravo preko Kurdistana izraelske specijalne službe imaju direktan pristup teritorijama Irana i Iraka, što će se u slučaju velikog rata može pokazati kao značajan faktor.
Inače, agenti Mosada su prethodnih godina više puta privođeni u Turskoj. Nedavno su turski mediji pisali da Izrael ponovo planira svoje operacije protiv Hamasa u Turskoj.
Egipat je zemlja preko koje Hamas niz godina kroz podzemne tunele švercuje oružje i drugu opremu. Pokret Muslimanska braća je pre stotinak godina nastao u Egiptu, u kome i dalje, uprkos dolasku El Sisija na vlast, ima dosta sledbenika, konstatuje ruski geopolitičar.
Iako su se do sada ponašale prilično uzdržano u pogledu operacija Izraela u Pojasu Gaze, ukoliko sukob eskalira, egipatske vlasti bi mogle promeniti odluku. Kako predviđa Savin, El Sisi može dati zeleno svetlo lokalnoj Muslimanskoj braći za učešće u ovom sukobu.
Moguće je da je iransko odlaganje odmazde Izraela nastupilo usled pregovora sa partnerima i saveznicima o tome koju strategiju treba izabrati protiv Izraela.
Teheran u odmazdi protiv Izraela ima na stolu nekoliko opcija, od ubistva izraelskih generala do masovnog kombinovanog napada. Ni izborna neizvesnost u SAD ne ide u prilog Izraelu. Za razliku od DŽozefa Bajdena, Kamala Haris već zauzima više distanciran stav prema izraelskim akcijama u Palestini, smatra Savin.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
