Svi scenariji su pisani iz perspektive interesa SAD, primećuje ruski geopolitičar, i zato ne predviđaju da će ciljevi ruske Specijalne vojne operacije biti ostvareni. U svakom od scenarija postoje faktori koje američki stručnjaci nisu predvideli, ili su ih zanemarili
Korporacija „Rand“ objavila je zanimljiv analitički izveštaj pod naslovom „Opcije američke strategije prema Rusiji posle ukrajinskog sukoba“, koji je u februaru 2024. godine izradio Centar za analizu velike strategije SAD, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt „Geopolitika“.
Ovaj izveštaj razmatra četiri scenarija za svet posle sukoba u Ukrajini.
Prvi scenario je „Sveopšta nestabilnost“, koji predviđa rast turbulencija u mnogim oblastima, što uključuje napetosti u Ukrajini, sukobe između Rusije i NATO-a i strateško rivalstvo između SAD sa njihovim glavnim nuklearnim protivnicima – Rusijom i Kinom.
Prema ovom scenariju, Ukrajina ostaje bure baruta, a obe zemlje se pripremaju za novi rat, što prati pogoršanje političkih odnosa između Rusije i NATO.
Takva politika SAD doprinosi eskalaciji trke u nuklearnom naoružanju, posebno sa Rusijom i Kinom, koje nastavljaju saradnju kako bi i dalje podrivale američke interese.
To vodi ka daljoj globalnoj fragmentaciji i ometa evropski rast, što, prema autorima izveštaja, malo utiče na američku ekonomiju.
Ruska odbrambena industrija nastavlja sa intenzivnom proizodnjom, a Kina pruža podršku Rusiji. NATO ostaje relativno snažan, ali neke članice prepoznaju SAD kao izvor napetosti. Autori navode da dalja pomoć Ukrajini povećava verovatnoću preventivnih udara Rusije. Pokušaji režima u Kijevu da se osveti Rusiji dovode do militarizacije ukrajinske vlasti.
Drugi scenario je „lokalizovana nestabilnost“. I dalje postoji rizik od obnavljanja sukoba u Ukrajini. Političke i vojne tenzije između NATO-a i Rusije se smanjuju.
Vašington ima manje oštar pristup prema Rusiji, pošto je ranija pomoć Ukrajini bila uzaludna. SAD očekuju stabilizaciju odnosa sa Rusijom i prebacuju fokus na Indo-Pacifik. Rusija se priprema za novi rat u Ukrajini.
U izveštaju „Randa“ tvrdi se da su brojni američki saveznici u NATO, posebno Nemačka, zainteresovani za ovakav razvoj, jer bi se uticaj SAD postepeno smanjivao, što bi zahtevalo manje američkih resursa u Evropi.
Vašington predlaže povratak bilateralnim sporazumima o kontroli naoružanja i ne želi da primi Ukrajinu u NATO.
U izveštaju se napominje da je ovaj scenario povoljniji za SAD. Sposobnost NATO za odvraćanje ne bi bila dovedena u pitanje. Rusija tokom rata u Ukrajini nije napala zemlje članice NATO, uprkos zapadnoj podršci članica Ukrajini, koja je bila bez presedana.
Od „Hladnog rata 2.0“ do „hladnog sveta“
Treći scenario je „Hladni rat 2.0“, u kome strateške i regionalne napetosti stvaraju atmosferu koja veoma podseća na hladnoratovsku.
Napetosti duž linije kontakta u Ukrajini su sve manje izražene, a privreda Ukrajine se postepeno oporavlja.
SAD nastavljaju trku u nuklearnom naoružanju i sa Rusijom i sa Kinom. Osim toga, SAD zaoštravaju politiku prema Moskvi. Ipak, nema znakova slabljenja Rusije. Raste i ruska odbrambena industrija. Svi pokazatelji, čak i zapadnih liberalnih institucija, govore o rastu ruskog BDP-a.
Kijev više ne razmišlja o kontraofanzivi, što vodi ka demilitarizaciji. Autori priznaju da bi politika SAD koja nastavlja podršku Ukrajini mogla da podstakne Rusiju da pokrene preventivni napad.
Četvrti scenario je „Hladni svet“. Ovde budućnost odlikuje veća stabilnost. Nuklearne tenzije između SAD, Rusije i Kine su niže nego u drugim scenarijima.
Odnosi između NATO-a i Rusije postaju sve napetiji, ali je zato smanjena verovatnoća direktne konfrontacije. Prekid vatre u Ukrajini ostaje na snazi i očekuje se da će potrajati.
SAD imaju koristi od ovakvog, po njih povoljnog ishoda i postaju manje agresivne. Amerika pokazuje spremnost da pregovara o sukobima, što vodi ka deeskalaciji. SAD i Rusija ostaju rivali.
Ipak, rizik od sukoba između NATO i Rusije postaje sve manji, što znači manju fragmentacije globalne ekonomije. Kao rezultat toga, geopolitika ne utiče toliko na američku ekonomiju.
Očigledno, zaključuje Savin, sva četiri scenarija su pisana iz perspektive interesa SAD i zato ne predviđaju da će ciljevi ruske Specijalne vojne operacije biti ostvareni.
U svakom od scenarija SAD se suočavaju sa faktorima koje američki stručnjaci nisu predvideli, ili su ih zanemarili. Jedan od njih je odnos Rusije prema današnjoj ukrajinskoj državi.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
