Legalna prodaja kanabisa ide lošije nego što se očekivalo, vrednost akcija pada, investitori su razočarani. A pre toga su akcije rasle i po 400 odsto mesečno. Kako bi situacija mogla dalje da se razvija?
Oni koji su svoj novac poslednjih godina uložili u deonice firmi za uzgoj kanabisa neretko su se osećali kao kopači zlata. Vrednost akcija je rasla i po više hiljada odsto, posebno u slučaju kada se dovoljno rano invstiralo. Neko ko je 2013. uložio 1.000 kanadskih dolara u tada prillično nepoznatog proizvođača konoplje „Kenopi grout“, danas je mogao da bude bogatiji za 2,2 miliona dolara. Vrednost deonica se povećala za 290.000 odsto.
[adsenseyu1]
Brojni stručnjaci su bili sigurni da će to biti veliko tržište. Da će ono vredeti 200 milijardi dolara u narednih deset godina. Obrt sa proizvodima od konoplje će biti veći od onog sa alkoholnim pićima, poručivalo je, na primer, američko investiciono društvo Kauen. Iako je kanabis još uvek delimično zabranjen.
Ali, od prvobitnog buma nije mnogo ostalo. Mehur oko konoplje je pukao. Od marta ove godine, to tržište je izgubilo najmanje 35 milijardi dolara od svoje vrednosti. Posebno je pogođena Aurora kanabis – vrednost akcija tog kanadskog proizvođača pala je za 60 odsto. Više ništa ne podseća na uspon od prople godine kada su neke akcije rasle i za 400 odsto mesečno.
„Brutalan i brz prelaz“
Kenopi grout kao najveći svetsi proizvođač konoplje ponovo nije ostvario prognozu, kako pokazuju podaci za poslednje tromesečje. Neki analitičari na Volstritu govore o katastrofi jer se radi o gubitku od gotovo 375 miliona dolara. Konkurencija je proša nešto bolje, ali ne gaji optimizam – firme Tilrej i MedMen su poslednjih meseci izgubile 50, odnosno 25, miliona dlara. MedMen je čak morao da otpusti petinu svojih zaposlenih.
Euforiju faova kanabisa su bacili u senku pre svega problemi sa koncesijama. S obzirom da se kanabisom još uvek većinom trguje kao ilegalnom drogom, potencijal te biljke je organičen. Samo petina saveznih država SAD dopušta rekreativni konzum kanabisa, čemu se oštro protivi Istočna obala: Njujork, Nju Džersi i Konektikat. Tamo odbacuju zakone koji bi dopuštali korišćenje kanabise u bilo koje druge svrhe osim medicinskih. Stručnjaci smatraju da se ta situacija neće brzo promeniti.
[adsenseyu4]
Velike zalihe kod proizvođača
Kit Stroup je još 1970. osnovao Nacionalnu organizaciju za reformu zakona o marihuani (NORML) koja se zalaže za nekažnjivo konzumiranje kanabisa. Niko ne zna hoće li se i kada će se američko pravosuđe pozabaviti situacijom u pojedinim saveznim državama i njihovim zakonodavstvom, rekao je Stroup 2018. Za CNN. Ovaj advokat kaže: „Tek kada 20 savezih država legalizuje korišćenje marihuane, imaćemo dovoljno moći da uverimo i vladu“.
Analitičare zabrinjavaju i velike količine u skladištima. Već sad je tržište marihuane prezasićeno, pre svega u SAD i u Kanadi. U Kanadi od sredine 2018. kanabis može legalno da se kupuje u čitavoj zemlji. Ali, prodato je samo deset odsto proizvedenog kanabisa, tvrdi kanadska vlada. U skladištima je ostalo gotovo 400 tona. Još dramatičnije je stanje je u SAD. Samo u saveznoj državi Oregonu imaju 450 tona neprodatog kanabisa u skladištima.
Visoke cene guraju konzumente na crno tržište
Razlog slabe prodaje je i visok porez. Neke savezne države su uvele porez od 45 odsto za legalnu prodaju kanabisa. Mnogi ljudi to ne mogu sebi da priušte i radije idu na crno tržište. „Zašto bi neko dao 20 dolara za marihuanu kad se ista količina na ulici može dobiti za dva dolara?“, pita Alan Valdes iz firme Silverber Kapital. On smatra da će tržište kanabisa oživeti tek kad se smanje porezi i trgovina legalizuje u većem broju zemalja.
Proizvođači marihuane žele da to ne potraje predugo. Lobisti kanabisa su u prvih devet meseci ove godine potrošili gotovo četiri miliona dolara da bi američku vladu uverili u potrebu za legalizacijom i da bi u državama u kojima je on legalizovan bio smanjen porez.
Prvi uspesi industrije kanabisa
U septembru je postignut prvi uspjeh. U Predstavničkom domu je velikom većinom prihvaćen zakon prema kojem banke više neće biti krivično gonjene ako posluju sa preduzećima koja se bave prodajom kanabisa. Nov zakon je nakratko doveo do rasta vrednosti akcija firmi koje nude kanabis, ali je njihova vrednost posle nekoliko dana ponovo pala.
[adsenseyu1]
U toj branši su sada krenuli putem diverzifikacije. Najveć koncern Kanopi grout želi da zajedno sa kandskim reperom Drejkom osnuje „preduzeće za velnes“ koje će proizvoditi razna sredstva za konzumiranje kanabisa.
U bivšoj fabrici čokolade firme Heršiz trebalo bi da počne proizvodnja kolača s kanabisom. U planu su i pića a marihuanom. No, proći će više meseci potrebnih da to tržište počne ozbiljno da raste, smatraju neki investitori. Oni procenuju da će dobra vremena doći posle predsedničkih izbora iduće godine – ako ponovo pobedi Donald Tramp. On se o tome još ne izjašnjava, jer je kanabis osetljiva tema. Ali, kako kaže jedan predstvanik branše, „Tramp je preduzimač. Ako sa kanabisom bude mogao da ubire porez, on će to sigurno učiniti.“
(Dojče vele)
