Već sam pomalo umoran i dosadan od komentarisanja komentara njegove ekselencije, američkog ambasadora u Beogradu gospodina Kajla Skota. Naime, njegova ekselencija je izjavila da je „sramota da osuđeni ratni zločinac korača ispred onih koji žele da odaju počast saveznicima koji su umirali boreći se za pravdu i mir u Evropi”.
Ekselencija je, pretpostavljam, mislila na penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, koji je predvodio marš „Besmrtnog puka” ulicama Niša. Ekselencija greši, ljudi koji su koračali u maršu „Besmrtnog puka” ulicama gradova Srbije odavali su počast svojim precima koji su ginuli za slobodu Jugoslavije i Srbije.
[adsenseyu1]
Naravno, i pripadnicima Crvene armije koji su poginuli u borbama za oslobođenje Srbije krajem 1944. Ako ekselencija misli da su građani Srbije u „Besmrtnom puku” odavali počast američkim, britanskim, ili francuskim vojnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, moram ga razočarati – greši.
Jer, sve ono što je Zapad uradio Srbiji u poslednjih 20 godina, od Kosova do poniženja Srbije na prošlogodišnjoj proslavi završetka Prvog svetskog rata u Parizu, sve se to taložilo u duši srpskog čoveka i verujem da učesnicima „Besmrtnog puka” nije ni na kraj pameti bilo da odaju počast saveznicima u Drugom svetskom ratu, osim, naravno, Crvenoj armiji.
I ne znam kako se ta ideja uopšte i rodila kod njegove ekselencije. Pošto su učesnici marša nosili slike svojih izginulih i umrlih članova porodice. Nije bilo slika poginulih američkih, britanskih, ili francuskih vojnika. U redu, može se reći da se simbolično marš odnosio i na njih, ali ako bi pitali učesnike, mislim da bi većina to jetko i žustro negirala.
Zapadni saveznici nisu nas 2014. godine pozvali na proslavu godišnjice iskrcavanja u Normandiji, iako je Jugoslavija sve do 6. juna 1944. bila drugi front u Evropi. A u Normandiji se tog 6. juna 2014. okupilo društvo u kojem je bilo i nekih čije zemlje sa borbom protiv nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu nemaju blage veze.
Jugoslavija je bila jedina zemlja u porobljenoj Evropi u kojoj je od početka do kraja rata postojala slobodna teritorija, bez direktnog oslonca na vojne snage i frontove koje su držali SSSR, Velika Britanija i SAD.
Rat smo započeli u uslovima potpuno neravnopravnog odnosa snaga, kako u živoj sili, tako i u tehnici, a završili smo ga kao treća, ili četvrta po snazi saveznička armija u Evropi. Prvi zarobljeni nemački vojnici u porobljenoj Evropi bili su u Užicu. Za slom fašizma i nacizma narodi i narodnosti Jugoslavije dali su najviše što su mogli, oko 1.700.000 života.
Početkom marta 1945. Jugoslovenska armija imala je četiri armije (Prvu, Drugu, Treću i Četvrtu), deset korpusa (Drugi, Treći, Četvrti, Peti, Šesti, Sedmi, Osmi, Deveti, 10, 11. i Korpus narodne odbrane), te jednu Operativnu zonu (Četvrtu), s ukupno 52 pešadijske, sedam divizija Knoja, dve vazduhoplovne divizije, jedinice Ratne mornarice, samostalne jedinice nižih štabova i vojnoteritorijalne komande.
Od ukupno 61 divizije, u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije angažovano je 49 divizija, od kojih 33 na frontu, a 16 divizija u pozadini neprijatelja. U zahvatu fronta, osim pomenute 33 divizije, bile su angažovane dve tenkovske, 24 artiljerijske, sedam inženjerijskih, tri protivavionske i jedna konjička brigada, te više desetina partizanskih odreda.
Na zadacima podrške delovale su dve vazduhoplovne divizije i dve samostalne vazduhoplovne eskadrile. U tim završnim borbama 1945. godine Jugoslovenska armija je raspolagala sa: 1.152 topa, 3.634 minobacača, 103 tenka, 19.974 mitraljeza, 222 borbena aviona, 251 brodom…
[adsenseyu4]
Gubici koje su Nemci i kvislinške formacije imali u završnim borbama na jugoslovenskom prostoru bili su: više od 100.000 poginulih vojnika, oko 340.000 zarobljenih. To je više od dve trećine od ukupnog brojnog stanja nemačke Grupe armija E.
U Jugoslaviji je u periodu od 1941. do 1945. bilo prosečno vezano borbenim operacijama i drugim oblicima borbe između 30 do 55 fašističkih i kvislinških divizija, a kada se uračunaju i neke manje jedinice, to je od 600.000 do 850.000 naci-fašističkih i kvislinških vojnika.
Dajući puni doprinos savezničkoj pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu narodi i narodnosti Jugoslavije svrstali su se u isti stroj sa velikim protagonistima moderne istorije. Jer, oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu delo je bivših Jugoslovena.
Nas nisu oslobađali ni Amerikanci, ni Britanci, ni Francuzi. Mi smo sami, uz pomoć Crvene armije u završnim operacijama, oslobodili svoju zemlju.
Što se tiče penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, on je posle povratka iz Haga punopravni građanin ove zemlje. Ne vidim zašto ne bi bio na čelu povorke „Besmrtnog puka”. Kojim je to našim zakonom zabranjeno? Ako ekselencija Skot to gleda kroz moralnu prizmu, onda su SAD, posle svega što se događalo i još događa oko Kosova, poslednje koje treba da nam drže pridike o moralnim načelima.
O da, parada u Nišu bila je briljantna. Nakon godina vojnog posrtanja od 2012. krećemo napred. Neke zapadne agencije javljaju da je Srbija ovom paradom želela da pokaže mišiće. Tačno, svima onima koji Srbiji ne žele dobro…
Miroslav Lazanski (Politika.rs)
