Piše: Miroslav Lazanski
Neko je još davno rekao kako su bivši komunisti najbolji kapitalisti. Crna Gora je najbolja potvrda. Jer bivši komunisti koji su i dalje na vlasti, najlakše uvode države u NATO.
Pošto su bivši uvek pokajnici. Koji se moraju dokazivati. Prvo NATO-u, pa onda i kroz skoro neprijateljski odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
A sve u traženju novog političkog i nacionalnog identiteta današnje Crne Gore. Nažalost, kroz srbofobiju i rusofobiju vladajuće političke elite u Podgorici.
[adsenseyu1]
Elem, Crna Gora je nedavno proslavila godinu dana članstva u NATO-u, ona je već godinu dana 29. država-članica Alijanse. „Veliki dan za NATO i za Crnu Goru“, rekao je pre godinu dana generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. Koji je prvi sladoled u životu probao u Beogradu. I time dokazao da nam je prijatelj. Uloga sladoleda u prijateljstvu nacija?
Iz zvanične Podgorice tada je rečeno „kako je to dobra vest za Zapadni Balkan, jer to znači više bezbednosti i stabilnosti u regionu“. Ne znam kako je to tada zaključio tadašnji ministar spoljnih poslova Crne Gore gospodin Igor Lukšić. Koji je civilni vojni rok služio u Osnovnoj školi „Jugoslavija“ u Baru? Brisao tablu i donosio krede. I onda odjednom on zna šta je to bezbednost na Zapadnom Balkanu. No, nije on usamljen, i u Srbiji ima i bivših konobara i električara koji sve znaju o NATO-u i koji bi Srbiju pošto-poto hteli da uvuku u Alijansu.
Nisam verovao da će ulazak Crne Gore u NATO značiti i oduzimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Naime, mišljenja sam da je i crkvena imovina nešto što je neprikosnoveno na Zapadu, a da je NATO čuvar moralnih vrednosti tog Zapada. Zapravo, probajte da uzmete crkvenu imovinu u bilo kojoj državi na Zapadu i proglasiće vas za drumskog razbojnika. Istina, jedna nemačka enciklopedija iz 19. veka definiše prostor Crne Gore kao „brdovit teren naseljen razbojnicima“, ali to je mišljenje bezobraznih Tevtonaca, koji nikada nisu bili previše skloni našem dragom narodu.
Što se tiče bezbednosti, Crnoj Gori niko nije pretio niti preti, ponajmanje Srpska pravoslavna crkva, niti ugrožavao njen teritorijalni integritet, osim onih bacača suzavca iz „Samoopredeljenja“ u Prištini. Koji ne priznaju sadašnju markaciju granice Kosova prema Crnoj Gori. O da, i one babe, skladištari, električari i poštari koji su hteli da izvedu državni udar na dan izbora. Ali NATO službe su bile budne i „državni udar baba i žaba“ nije uspeo.
U vojnom smislu, NATO ulaskom Crne Gore nije dobio skoro ništa. Možda najviše 300 vojnika za „topovsko meso“ u operacijama širom sveta i pod stranom komandom. Aerodromi i luke Crne Gore nemaju veliki kapacitet prihvata, pošto su standardi NATO-a, da bi neka luka ili aerodrom bili i stalne baze, mogućnost prijema i logistike najvećeg broda i najvećeg aviona.
A to su nuklearni nosač aviona klase „Nimic“ od 100.000 tona i transportni avion tipa „galaksija“. Jer „Nimic“ nema gde da pristane u Crnoj Gori. Može samo da ostane ispred luke. Ipak, NATO-u je politički bio važan ulazak Crne Gore, jer ako se NATO ne širi, on stagnira. Poput svake multinacionalne kompradorske kompanije. Novi prostor i novo tržište. To je ono što je Crna Gora unela u Alijansu. Kakve puste reforme i demokratija. Budalaštine za naivne…
Vladavina prava i pravna država? Pre tri godine, negde u proleće, sleteo sam na međunarodni aerodrom u Tivtu. Svi putnici stali u red radi pasoške kontrole. Prvi u redu tadašnji predsednik FSS gospodin Tomislav Karadžić, odmah iza njega legenda fudbala gospodin Ivan Ćurković. Stojimo 35 minuta, pao kompjuterski sistem. Niko ni makac, policajci smrtno ozbiljni.
Odjednom, iza policijske kućice pojavljuje se čovek u civilu i povika: „Đe si striko“. I izvede strika iz reda i bez pasoške i bilo kakve druge kontrole striko ulazi u Crnu Goru. Ostadoše i Karadžić i Ćurković i svi mi bez teksta.
Ako se ovo nastavi, ostaće Srpska pravoslavna crkva i bez Ostroga i bez ostale imovine u Crnoj Gori. Baš me interesuje da li je otimačina konceptualno sastavni deo nove vojne doktrine NATO-a? Iskustvo Srbije kaže da jeste…
(Sputnjik)
