U Moskvi se ovih dana ponavlja poruka koja se već neko vreme provlači kroz zvanične nastupe, ali sada je izrečena bez mnogo uvijanja.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da Zapad, hteo to ili ne, mora da prihvati činjenicu da Rusija drži stratešku inicijativu u Ukrajini, i to baš u trenutku kada se, makar u diplomatskim krugovima, ponovo oprezno govori o mogućem rešenju sukoba.
U razgovoru za agenciju RIA Novosti, Lavrov je rekao da je Zapad odavno trebalo da se pomiri sa teritorijalnom realnošću na terenu. Kako je naveo, gotovo četiri godine nakon početka ulaska ruskih snaga u Ukrajinu, koji Moskva i dalje opisuje kao „Specijalnu vojnu operaciju“, iluzije o brzom preokretu više nemaju uporište.
Ta formulacija, koja se u ruskoj diplomatiji koristi od prvog dana, ponovo je izgovorena kao podsetnik da se, iz ugla Kremlja, suština situacije nije promenila.
Zanimljivo je da se Lavrov u istom razgovoru osvrnuo i na stav Sjedinjenih Država, tvrdeći da Vašington sada podržava ideju koja je, kako kaže, svima već postala očigledna: nakon isteka mandata ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Ukrajini su potrebni novi izbori.
Ta napomena nije došla slučajno i uklapa se u širu rusku naraciju o legitimitetu vlasti u Kijevu, koja se povremeno vraća u prvi plan kad god se pomene političko rešenje.
Lavrov je, bez mnogo diplomatskih rukavica, ponovio i stare zahteve Moskve. Prema njegovim rečima, svako ozbiljno rešenje podrazumeva kraj svake ideje o prisustvu NATO-a u Ukrajini.
Uz to, naglasio je da ta zemlja mora da prihvati neutralan, nesvrstan status, kao osnovu buduće stabilnosti. To je stav koji se godinama ne menja, bez obzira na to ko sedi za pregovaračkim stolom ili kakve su poruke iz zapadnih prestonica.
U celini, Lavrovljeve izjave deluju kao još jedan pokušaj da se linije jasno povuku pre nego što razgovori, formalni ili neformalni, uopšte dobiju obrise.
Koliko će Zapad biti spreman da prihvati ovakav okvir, ostaje otvoreno pitanje, ali je jasno da Moskva, barem u javnom diskursu, ne pokazuje nameru da ublaži svoje zahteve. A u ovakvim situacijama, iskustvo pokazuje da ono što se izgovori danas često postaje polazna tačka za ono što će se sutra smatrati „realnim“.
