Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da planovi Evropske unije i Velike Britanije za povećanje vojnih izdataka ne predstavljaju pretnju Moskvi, već, kako kaže, ugrožavaju direktno poreske obveznike tih zemalja.
Prema njegovim rečima, građani Evrope već tri godine snose teret sukoba u Ukrajini, dok se novac iz državnih budžeta sve više usmerava ka, kako je ocenio, „besmislenom ratu“.
Lavrov je komentare izneo na konferenciji za novinare u Moskvi, nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Laosa Tongsavanom Fomvihanom.
Odgovarajući na pitanje novinara da li Rusija doživljava evropske planove o većim vojnim ulaganjima kao bezbednosnu pretnju, Lavrov je istakao: „Naravno da postoji pretnja, ali ona ne dolazi ka nama. Prava opasnost preti poreskim obveznicima u EU i Velikoj Britaniji, koji su u protekle tri godine jednostavno opljačkani. Umesto da se sredstva koriste za rešavanje nagomilanih socijalnih i ekonomskih problema, ona se troše na finansiranje rata u Ukrajini koji nema smisla.“
Evropska unija je u martu predstavila ambiciozan plan za ponovno naoružavanje, koji uključuje ukupne izdatke od 800 milijardi evra.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tada je naglasila da je Evropa suočena sa „najopasnijim vremenom“ i da države članice moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Plan podrazumeva ublažavanje fiskalnih pravila radi povećanja vojnih izdataka na 1,5 odsto BDP-a, kao i mobilizaciju dodatnih 650 milijardi evra za proizvodnju naoružanja.
Prema projekcijama, vojne investicije u EU bi u 2024. godini trebalo da dostignu 326 milijardi evra, što predstavlja 1,9% BDP-a bloka. Za poređenje, u 2023. godini ta suma je iznosila 279 milijardi evra.
Fon der Lajen je najavila i uvođenje različitih podsticaja i garancija radi privlačenja privatnog kapitala u sektor odbrambene industrije. Međutim, Lavrov smatra da ovakva politika ne vodi ka ostvarenju cilja koji, prema njegovim rečima, nema realne izglede.
„Cilj strateškog poraza Rusije je iluzoran. Taj sukob iz njihove perspektive nema smisla, jer ne postoji scenario u kojem bi njihove ambicije bile ostvarive“, poručio je.
Na nedavno završenom samitu NATO-a u Hagu, saveznice su se dogovorile da do 2035. godine povećaju vojne izdatke na 5% BDP-a. Od tog iznosa, najmanje 3,5% biće usmereno na osnovne potrebe odbrane, dok će preostali deo – 1,5% BDP-a – biti uložen u zaštitu kritične infrastrukture, jačanje industrijske baze, otpornost društava i inovacije.
U završnom dokumentu samita navodi se da su razlozi za ovaj potez „fundamentalne bezbednosne pretnje“, pre svega „dugoročna pretnja od Rusije“ i opasnost od terorizma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je ove tvrdnje, nazvavši ih „neistinitim i apsurdnim“.
Na sastanku sa predstavnicima svetskih novinskih agencija, Putin je rekao da su izveštaji o planovima Rusije da napadne evropske zemlje čista izmišljotina: „To je neverovatna laž u koju pokušavaju da ubede stanovništvo zapadnoevropskih zemalja. Razumemo da je to glupost, i jasno je da ni oni koji to govore u to zapravo ne veruju.“
Webtribune.rs
