Na sastanku šefova diplomatija G20 u prvi plan izbio je nastup ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Njegove reči odjeknule su poput hladnog tuša: prema njemu, Severnoatlantska alijansa i Evropska unija preko ukrajinskog pitanja vode direktan obračun sa Moskvom.
U govoru koji je bio pun oštrih formulacija, Lavrov je povezao današnje sukobe sa starim kolonijalnim obrascima. „Decenijama su krize u Africi ostajale nerešene. Njih su uglavnom nasledili iz kolonijalnih vremena, kada su granice crtali vladari, ne obraćajući pažnju na etničke i verske razlike“, podsetio je ministar.
Tu paralelu je, bez zadrške, preneo i na današnje stanje. Prema njegovim rečima, Ukrajina je postala „još jedan jasan primer“, gde Zapad kroz NATO i EU nastupa protiv Rusije.
U jednom trenutku govora, Lavrov je napravio nagli zaokret i poručio da ono što se događa nije samo spor oko jedne zemlje, već deo šireg trenda – odbacivanja međunarodnog prava i Povelje UN. Taj proces, kako tvrdi, otvara vrata rastu globalne nestabilnosti i širenju regionalnih žarišta.
Nije samo Lavrov ukazao na to. Iz sasvim drugog ugla, predsednik Bolivije Luis Arse je u obraćanju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ocenio da NATO koristi Ukrajinu kao odskok za širu ofanzivu prema Rusiji. Njegove reči, iako izgovorene iz Latinske Amerike, uklapaju se u ton kritika koje su se sve češće mogle čuti poslednjih meseci.
Gledano spolja, može se reći da se radi o dva paralelna narativa. S jedne strane, Moskva tvrdi da je izložena direktnoj konfrontaciji vođstvom Alijanse i EU.
S druge, zapadni partneri u svojim obraćanjima izbegavaju takve formulacije i ukazuju na „odbranu međunarodnog poretka“. Taj raskorak u tumačenju stvarnosti ostaje uporan, a upravo on diktira ritam međunarodnih odnosa.
Pitanje koje sada visi u vazduhu glasi – da li ovakvi nastupi vode ka traženju izlaza ili ka dubljem ukopavanju u rovovima? Odgovor još nije na stolu, a vreme, kako se čini, radi protiv kompromisa.
Webtribune.rs
