U razgovoru na Jutjubu od 26. oktobra 2025. godine koji je odjeknuo širom međunarodne zajednice, bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenio je da NATO nije uspeo da postigne svoje strateške ciljeve u Ukrajini.
Po njegovim rečima, taj prostor je postao svojevrsna poluga u dugotrajnom nadmetanju između Zapada i Rusije, dok se globalna slika sveta menja brže nego što su mnogi spremni da priznaju.
Džonson tvrdi da Rusija, uprkos sankcijama i političkim pritiscima, raspolaže značajnim vojnim kapacitetima, uključujući i hipersonične rakete koje su, kako navodi, sposobne da zaobiđu ili neutrališu zapadne odbrambene sisteme. On smatra da je Zapad precenio sopstvenu moć i potcenio spremnost Moskve da odbrani ono što vidi kao svoj bezbednosni prostor.
Zanimljivo je da, prema njegovim rečima, Ukrajina i nije deo NATO-a, ali jeste duboko uvučena u vojne aktivnosti Alijanse. Taj odnos je oblikovan tako da Kijev faktički deluje kao produžena ruka Zapada, oslonjena na pomoć i tehnologiju, ali bez stvarne garancije članstva.
Džonson podseća da je baza u Javariji, u zapadnoj Ukrajini, bila ključna tačka obuke i koordinacije snaga, uključujući i digitalne operacije. Ruska vojska je, dodaje, tu bazu onesposobila još u martu 2022. godine.
NATO, kaže on, sve više liči na “papirnog tigra” — savez koji ima političku težinu, ali teško postiže konkretne rezultate na terenu. Problem nije samo u vojnoj logistici, već i u činjenici da zemlje članice imaju različite prioritete i ograničene resurse.
Zapadne industrije, prema Džonsonu, nisu uspele da proizvedu dovoljno artiljerijske municije za potrebe ukrajinskih operacija, a veliki deo onoga što se i pošalje, bude neutralisan na frontu.
Ukrajina, u međuvremenu, trpi ozbiljne posledice. Zemlja se suočava sa depopulacijom, ekonomskim slomom i zavisnošću od spoljne pomoći koja, po svemu sudeći, ne može trajati beskonačno. Džonson smatra da će se konačan ishod odlučiti na bojnom polju, a ne za pregovaračkim stolom.
U širem kontekstu, on ukazuje da svet ulazi u fazu multipolarnosti: Sistem u kojem dominacija Sjedinjenih Država postepeno gubi na snazi, dok Rusija, Kina i druge zemlje grade alternativne modele saradnje i finansijskih mehanizama. “To nije trenutna kriza, već proces koji menja način na koji svet funkcioniše”, kaže Džonson.
Kada govori o odnosima Rusije i Evrope, naglašava da je razlaz gotovo neminovan. Po njemu, Moskva se sve više okreće Aziji, naročito Kini, dok Evropa nema industrijski kapacitet da održi ravnopravan dijalog. U tom pomaku vidi kraj jedne epohe — onog unipolarnog sveta koji je trajao tri decenije.
Zanimljivo je i kako komentariše način na koji zapadni mediji predstavljaju Rusiju: “Slika o slaboj ekonomiji i autoritarnom režimu ne poklapa se sa stvarnošću. Ta zemlja ima sposobnost da funkcioniše samostalno i da se prilagođava pritiscima.”
Džonson zaključuje da će naredne godine biti presudne. Dok jedni veruju da Zapad i dalje ima resurse da preokrene tok događaja, drugi tvrde da se globalna ravnoteža već pomerila. A istina — kao i uvek — možda je negde između, tek u nastajanju.
Webtribune.rs
