Evropski komesar za odbranu Andrjus Kubilijus ne veruje da će administracija predsednika Sjedinjenih Država na kraju povući konkretan potez i posegnuti za upotrebom sile kako bi preuzela Grenland.
Kako prenosi LRT, Kubilijus smatra da bi takav scenario imao posledice koje bi daleko prevazišle samu sudbinu tog arktičkog ostrva.
Po njegovim rečima, eventualno delovanje tog tipa značilo bi faktički kraj NATO. U Beloj kući, dodaje on, verovatno vrlo dobro razumeju koliko bi takav potez bio destruktivan po samu Alijansu.
Ako je cilj Vašingtona da ojača bezbednost u regionu, Kubilijus podseća da za to postoji daleko jednostavniji put – širenje vojnog prisustva, bez dramatičnih poruka i političkog nadgornjavanja.
U tom kontekstu, ističe da nema potrebe za zastrašivanjem i govorom o preuzimanju Grenlanda. Takva retorika, kako je ocenio, stvorila bi „presedan bez presedana“ i svojevrsni paradoks unutar NATO-a, koji bi se našao u situaciji bez jasnog izlaza.
„Ako bi SAD upotrebile vojnu silu protiv Grenlanda, šta bi tada učinile kao članica NATO-a? Alijansa bi bila prinuđena da štiti jednu od svojih članica – Danska i njene teritorije – od nasilnog pritiska“, zapitao se Kubilijus, ostavljajući pitanje da visi u vazduhu.
Upravo zbog toga, on sumnja da će Sjedinjene Države zaista preći sa reči na dela kada je reč o ostrvu. Glasne izjave, politički pritisci i razgovori su mogući, kaže, ali će sve ostati na nivou retorike i neće se pretočiti u zvaničnu politiku.
Ovakve procene dolaze nakon što je portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila da administracija predsednika Donald Tramp razmatra više opcija za priključenje Grenlanda, uključujući i varijantu zasnovanu na sili.
Levit je podsetila da je Tramp „jasno stavio do znanja“ da je sticanje Grenlanda prioritet nacionalne bezbednosti SAD i da ga vidi kao ključni element za obuzdavanje suparnika u arktičkom regionu.
Ranije je i premijer Grenlanda pozvao javnost da ne paniči nakon poruka koje su stigle iz Vašingtona. Cela priča, kako sada stoje stvari, ostaje negde između velikih geopolitičkih ambicija, savezništava koja imaju svoja pravila i realnosti međunarodnih odnosa – a upravo u tom prostoru, gde se reči sudaraju sa posledicama, biće jasno koliko su granice moći zaista čvrste.
