Aleksandar Dugin je upravo napisao komentar o crvenim i belim, levim i desnim, koji očito u Rusiji ne samo da postoje, nego i deluju zajedno:
«Crveni i beli imaju zajedničkog neprijatelja – liberale, Zapad, atlantizam. Dok on postoji, neće biti unutrašnjih trzavica. A on postoji. Deluje i spolja i iznutra. On teži da nas podeli.
Sve međusobne pretenzije, ako ih još bude, iznećemo jedni drugima posle naše Pobede. Zajedničke Pobede. Liberalizam je smrt za konzervativca. I za socijalistu. A ako i nije tako, onda je on pozicija neprijatelja ili pristalice neprijatelja, što je isto.
Nedavno, tokom jednog važne manifestacije Izborskog kluba u drugom gradu, Prohanova su predstavili kao „levog konzervativca“. On se namrštio i počeo da priča o Carstvu Nebeskom, Imperiji i tradicionalnim vrednostima.
Mene su predstavili kao „desnog konzervativca“. Tad sam se i ja namrštio i počeo da govorim o neophodnosti da se radikalno ukine kapitalizam u svim njegovim formama i da je Staljin bio izuzetna ličnost. I drugi u Izborskom klubu, i u bilo kojoj pravoj patriotskoj organizaciji, tako misle o sebi.
Eto, nedavno je Jegor Holmogorov na ideološkoj sekciji kongresa Carigradskog društva (kud ćeš desnije), održanom pod sloganom Ka Savezu Ruskog Naroda! priznao: Počeo sam od Staljina, ali sam onda shvatio da je mi to jednostavno nije dovoljno. Pa, to je sjajno. Odlično je počeo i odlično nastavio.
Iz nekog razloga, među nama se etikete desni-levi uopšte ne drže. Mi smo za Rusiju, za državu, za bogonosni ruski narod, i mi smo protiv Zapada, đavola, globalizacije, protiv diktature zelenaša i svetskih monopolista, protiv atlantizma.U jednom porivu.
Svako ima svoje nijanse, čak i kod dvojice desnih i dvojice levih naći će se povodi za svađe i nesuglasice, pa možda i za tuču. Ali sada je samo jedna stvar važna: slomiti globalni liberalizam, poraziti ga na Frontu i iskoreniti ga u pozadini kao mrežu stranih agenata. A to možemo da uradimo samo zajedno: istovremenim oštrim udarom i sleva i sdesna.»
Tako je napisao Dugin, koji voli Srbiju i koji dobro zna koliko smo isti, mi Srbi i mi Rusi. Mi Srbi nismo imali Staljina, koji je pobedio naci-fašizam, ali je Staljinovoj Rusiji najpouzdaniji saveznik u okupiranoj Evropi bila ustanička Srbija.
Nju su anglosaksonci podelili, zavadili, a na kraju i tiho preuzeli. Međutim, mi Srbi smo imali Miloševića, sa kojim je Srbija vaskrsla, čiju Srbiju nije mogao da pobedi NATO pakt i sa kojim je Srbija pomogla Rusiji da se otrezni i stane na noge.
A Milošević je, poput Putina, bio izdanak i srpskih komunista i, još dublje, srpskog pravoslavlja. Stvorio je Socijalističku partiju Srbije. Vodio je Drugi Kosovski boj i postao novi Lazar.
U Srbiji se, jasno kao i u Rusiji, čita i vidi da je socijalizam u stvari primena Novog zaveta u industrijsko doba – sve su mu postavke došle odatle. I zato je Srbija socijaliste Miloševića bila puna ljubavi, gladna i žedna pravde i njeni su sinovi stizali u Carstvo Nebesko.
Hajde da se i mi ujedinimo sa pobednicima nad nacizmom i NATO, sa Nevskim, Lazarom, Staljinom i Miloševićem. Tek kad budemo svi u istom stroju, pobeda će biti naša!
Vladimir Kršljanin
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
