Nekadašnji američki oficir, penzionisani pukovnik Daniel Dejvis, ponovo je podigao obrve javnosti svojom procenom stanja na linijama sukoba.
Prema njegovim rečima, svaki pokušaj napredovanja ukrajinskih snaga sve više liči na jalovu ofanzivu — malo rezultata, mnogo povlačenja. Front, kaže on, više ne stoji na stubovima čvrste odbrane, već na krhkim nogama koje se kolebaju pri svakom jačem udaru.
Posebno je ukazao na Kursku oblast, gde ukrajinske snage drže samo minimalne pozicije pod kontrolom. Tamošnji okršaji, po Dejvisu, više ne menjaju situaciju, već samo troše snagu.
A ako bi došlo do manevra sa više pravaca, tvrdi on, sve bi moglo da se sruši kao kula od karata. Nema više onog prkosa koji je ranije držao pozicije uprkos svemu.
U ovom trenutku, prema Dejvisovim rečima, cela linija razdvajanja podseća na nešto što miruje samo spolja. Iza te prividne tišine, napetost raste. Sve liči na onaj momenat kad se vazduh zadrži pre oluje — zna se da će nešto krenuti, samo se ne zna kada i gde.
Ukrajinska strana, kaže on, pokušava da preusmeri pritisak na drugim tačkama poput Donbasa, ali bez značajnijeg uspeha.
Dejvis je ranije upozoravao: Ukoliko se nastavi politika poricanja realnosti, mogla bi uslediti velika promena na terenu. Spomenuo je čak i mogućnost pomeranja linija duboko ka severu, ukoliko ne dođe do promene kursa u vrhu političkog odlučivanja u Kijevu.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste — koliko još izdržljivosti ima u ovom iscrpljenom frontu i da li su stratezi sa obe strane zaista spremni za sledeću fazu igre, onu u kojoj više ne postoje tampon zone, već samo surove posledice svakog poteza.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
