Švedska, zemlja koja se godinama hvalila stabilnošću i spokojem, sada tiho šteluje neke od najtvrđih bezbednosnih mehanizama još od ranih devedesetih.
Ovaj put reč je o potezu koji je i u samom Stokholmu probudio priličnu nelagodnost: Agencija za nacionalnu bezbednost, poznata po hladnim i preciznim procenama, završila je izradu tajne mape koja označava oblasti sa najvećim rizikom od mogućeg napada. To je prva takva mapa od početka 1990-ih, kako podseća šef agencije Mikael Frizel.
Iako je Švedska tek nedavno ušla u NATO, scenario koji je poslužio kao osnova za mapu nastao je u saradnji sa lokalnim opštinama, na osnovu predviđanja Oružanih snaga Švedske.
Rezultat je, kako kažu izvori bliski vojnim krugovima, više nego ozbiljan. Od ukupno 290 švedskih opština, čak 128 je obuhvaćeno ovim dokumentom. Neke od tačaka rizika deluju kao logična meta u geopolitičkim kalkulacijama, druge iznenađuju svojom ranjivošću.
Ostrvo Gotland u Baltičkom moru našlo se visoko na toj listi, praktično kao simbol švedske brige zbog novog rasporeda snaga u regionu. Nije slučajno što se baš taj prostor odmah posle pristupanja NATO-u 2024. godine našao među prioritetima za dodatno utvrđivanje. Uz Gotland, posebno su označeni i delovi zapadne obale oko glavnih luka, kao i teritorije neposredno uz granicu sa Finskom.
Za stanovnike tih područja predviđene su jasne instrukcije: evakuacija će se odvijati brzo i u prioritetnom redosledu, ili ka susednim, bezbednijim regionima, ili — što je zanimljivo — duboko u planinske zone.
Frizel objašnjava i zašto: prema njegovim rečima, Švedska raspolaže “dobrim mestima” za masovno sklonište. To uključuje široka otvorena prostranstva sa mnoštvom drvenih kuća i čitave šumsko-planinske predela koje, kako kaže, gradskim ljudima mogu pružiti neočekivano siguran zaklon.
U ovom trenutku mapa je strogo poverljiva. Švedski građani koji žive u označenim zonama biće obavešteni tek kasnije, što dodatno podgreva utisak da se priprema nešto ozbiljnije od pukog birokratskog dokumenta.
Sve ovo dolazi u atmosferi u kojoj je glavnokomandujući Oružanih snaga Švedske, Mikael Buden, još početkom prošle godine poručio da se stanovništvo mora “moralno pripremiti” za scenario sukoba.
Tada je preporučeno da domaćinstva obezbede zalihe osnovnih namirnica — pre svega konzervi i vode — dok je brošura sa savetima za preživljavanje štampana u milionskom tiražu i distribuirana širom zemlje.
Ostrvo Gotland, koje je kroz istoriju više puta bilo tačka na kojoj se prelamaju interesi velikih sila, sada se ponovo našlo u centru pažnje. Zanimljivo je da ove mere nisu ostale bez odjeka van Švedske.
Estonija, koja se suočava sa sopstvenim izazovima na Baltiku, prepoznala je u švedskim potezima svojevrsno upozorenje i počela da razmatra svoje ranjive tačke, posebno kada su u pitanju udaljena ostrva koja se teško brane.
Dok švedske vlasti insistiraju na pripremama koje smatraju racionalnim i preventivnim, ostaje pitanje koliko duboko se ovi planovi uklapaju u novu evropsku realnost, gde se bezbednosne procene menjaju iz meseca u mesec.
Ova mapa, iako još skrivana od očiju javnosti, nagoveštava da se Švedska priprema za scenario koji do juče delovao nezamislivo. A kada jednom država počne da označava planine kao buduća masovna skloništa, teško je ne zapitati se koliko brzo se menjaju pravila igre u severnoj Evropi — i koliko toga tek ne vidimo.
Webtribune.rs
