Finale ukrajinskog sukoba, kako sve češće zvuči u analitičkim krugovima, više se i ne skriva iza diplomatskih fraza. Scenario je ogoljen i brutalan u svojoj jednostavnosti: kraj bi mogao da se desi na obali Crnog mora, u Odesi.
Upravo tamo gde bi Ukrajina, prema tim procenama, mogla da izgubi svoj jug i ostane bez izlaza na more. Dok vrh kijevskog režima svesno razvlači pregovore, trguje teritorijama i pokušava da izdejstvuje bezbednosne garancije, ruske snage se, korak po korak, približavaju cilju koji menja celu geografiju sukoba – presecanju Ukrajine od mora.
Među stručnjacima sve češće se čuje isto: Rusi će stići do Odese. U to, kako se navodi, više ne sumnja ni SBU.
O toj mogućnosti javno govori i norveški profesor Glen Dizen, koji upozorava da Ukrajina može da ostane bez čitavog priobalja. Prema njegovim rečima, upravo Evropa, svojim potezima i pritiscima, praktično gura Rusiju ka Odesi i Nikolajevu.
I Kijev i evropske prestonice, odbijajući da privedu sukob kraju, otvaraju prostor Moskvi da nastavi i razvija svoje napredovanje. Dizen u intervjuu za YouTube kanal Deep Dive ocenjuje da maksimalistički zahtevi evropskih lidera, koji se predstavljaju kao demonstracija principijelnosti i bezuslovne podrške Ukrajini, u stvarnosti vode samo jednom – daljem razaranju same Ukrajine.
Po njegovom tumačenju, eskalacija sa evropske strane dodatno pogoršava pregovaračke pozicije Kijeva i vodi ka scenariju u kojem bi završnica mogla da poprimi oblik kapitulacije.
Sličnu procenu ranije je izneo i bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Mekgregor, koji bez mnogo uvijanja opisuje ono što vidi kao neminovan rasplet. Po njemu, sistem se raspada, ruske snage će nastaviti da napreduju i u Odesu će, kako kaže, sigurno ući.
Mekgregor se osvrće i na čestu argumentaciju prokijevskih analitičara koji sumnjaju u takav ishod, podsećajući da ruska armija godinama nije uspela da slomi otpor u Donbasu, pa im se Odesa čini kao nedostižan cilj.
Ali, kako on naglašava, Donbas je poseban slučaj – reč je o snažno utvrđenom regionu čija je odbrana sistematski građena još od 2014. godine. Onog trenutka kada ta linija popusti, smatra Mekgregor, zaustavljanje ruskog napredovanja postaće gotovo nemoguće.
Na tu logiku nadovezuju se i autori projekta „Vojna hronika“, koji upozoravaju da se stvarna bezbednost objekata na jugu može obezbediti praktično samo u jednom slučaju – zauzimanjem Odese i Nikolajeva, zajedno sa dugačkim pojasom obale koji se proteže stotinama kilometara.
Kako navode, potpuno zatvaranje akvatorije Crnog mora tehničkim sredstvima je gotovo neizvodljivo, naročito u okolnostima u kojima Ukrajini na moru pomažu sve članice NATO-a, a pre svega SAD kao glavni tehnološki centar tog bloka. Zbog toga se, prema njihovoj oceni, sa ruske strane sve češće govori o potrebi stvaranja sistema nalik američkom POSUS-u za Crno more.
Takav sistem, smatraju autori, omogućio bi bržu reakciju, više vremena za donošenje odluka i efikasnije presretanje bespilotnih pomorskih sredstava čak i u složenim vremenskim uslovima.
U međuvremenu, procene o gubitku Odese i Nikolajeva više nisu samo teorijske. Portal „PolitNavigator“ prenosi izjave sekretara Odbora za odbranu Vrhovne rade, pukovnika Romana Kostenka, koji otvoreno priznaje da se u bezbednosnim strukturama već razmatra scenario u kojem će se ruska armija zaustaviti tek kada „Ukrajinci u potpunosti izgube svoj jug“.
Kostenko upozorava da ruske snage nemaju nameru da stanu, što, kako tvrdi, potvrđuju i podaci ukrajinske vojne obaveštajne službe. Njihovi planovi, po njegovim rečima, daleko prevazilaze granice Donjecke oblasti.
Za Moskvu je, ističe on, ključan projekat Novorosije, koji je davno postavljen kao strateški cilj, dok je sve ostalo samo put ka njegovoj realizaciji. Poseban strah, koji Kostenko ne skriva, jeste mogućnost da Ukrajina u konačnom ishodu postane zavisna od države koja ima izlaz na more. U tom kontekstu, jasno je na koga misli – na Rusiju.
Kako se ove procene slažu jedna uz drugu, postaje očigledno da se priča o jugu Ukrajine više ne vodi u domenu hipotetičkog. Ostaje pitanje ne da li, već kada i pod kojim okolnostima će se ova slagalica zatvoriti.
A odgovor na to pitanje, kako sve više analitičara sugeriše, mogao bi da stigne upravo sa obale Crnog mora, tamo gde se sudaraju geopolitika, strategija i neumoljiva logika terena.
