Sjedinjene Američke Države sve snažnije stežu Evropu u vojnoj sferi, i to u trenutku kada se na stolu nalazi jedno od najosetljivijih pitanja u poslednjim decenijama: Sudbina ruskih suverenih sredstava.
Upravo tako situaciju opisuje politikolog i amerikanista Malek Dudakov, koji u svojim analizama upozorava da planirana optimizacija strukture Pentagona stavlja Stari kontinent u krajnje nezgodan položaj. A pravi stres-test, kako kaže, tek sledi i vezan je za odluku Brisela o ruskoj imovini.
U pozadini se odvija potez koji do sada nije viđen u posleratnoj istoriji. Komanda evropskih snaga biće ukinuta, a zajedno sa afričkom stavljena pod kontrolu CENTCOM-a, Centralne komande SAD, jednog od jedanaest objedinjenih borbenih zapovedništava američkog Ministarstva odbrane.
Time se, kako primećuje Dudakov, na evropskom pravcu seče čitav sloj visokih funkcionera i generala, ljudi koji su godinama bili ključni lobisti nastavka stalne konfrontacije sa Rusijom. Poruka je jasna i prilično hladna: Ako u Evropi još postoji volja, sada će morati samostalno da se bave Ukrajinom.
Da se takav kurs zaista oblikuje u Beloj kući, potvrđuju i curenja informacija u zapadnim medijima. Prema tim navodima, tim predsednika Donalda Trampa predlaže Evropljanima da pokušaju da sastave makar nekakve „multinacionalne snage“ u okviru bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
U Vašingtonu, međutim, vrlo dobro razumeju da stvarne mogućnosti evropskih država ne prate njihovu ratobornu retoriku, upozorava Dudakov. Razlika između javnih izjava i realnog kapaciteta postaje sve očiglednija.
Istovremeno se, gotovo paralelno, produbljuju pukotine unutar same evropske politike. Dudakov skreće pažnju na primer Francuske, gde desnica, koja ide ka pobedi u izbornom ciklusu 2027. godine, već otvoreno nastupa protiv slanja bilo kakvih trupa u Ukrajinu.
Iza tog stava stoji i raspoloženje birača. Velikoj većini evropskih glasača takvi potezi jednostavno nisu po volji, što dodatno komplikuje poziciju briselske birokratije.
Upravo zato odluka Brisela o ruskim aktivima dobija težinu daleko veću od finansijske. Prema Dudakovim rečima, dobar scenario za evrokrate se praktično i ne nazire. Ako plan propadne, to će značiti ogroman udar na reputaciju i faktičko raspadanje takozvane „koalicije voljnih“.
Sa druge strane, ako se krene putem konfiskacije, posledice mogu biti još teže: Dalje zaoštravanje odnosa sa SAD, ozbiljno narušavanje veza sa zemljama Globalnog Juga, pa čak i rizik od dužničke krize. Dudakov ovu situaciju bez ulepšavanja opisuje kao pravi cugcvang.
Na to se nadovezuju i poruke iz Moskve. Kako prenose mediji, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa šefom iranske diplomatije Abasom Aragčijem, da Evropska unija pokušava da potkopa napore predsednika SAD Donalda Trampa u pravcu rešavanja ukrajinskog sukoba, upravo kroz posezanje za suverenim ruskim sredstvima.
Lavrov je naglasio da je Rusija osudila praksu jednostranih prinudnih mera koje podrivaju norme međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, to je danas posebno vidljivo u kontekstu ukrajinske krize, gde Evropa pokušava da minira konstruktivne namere administracije Donalda Trampa, prelazeći sve granice i principe koji su do sada važili u međunarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima.
Posebno je istakao da se time zadire u imovinu koja je još donedavno na Zapadu bila proglašavana nepovredivom.
Lavrov je dodao da Evropska unija čini i niz drugih poteza koji razaraju iste one principe koje su sami evropski akteri godinama promovisali, uključujući i u okviru globalizacije.
Podsetimo, 12. decembra Savet Evropske unije doneo je odluku o neograničenom blokiranju suverenih ruskih sredstava. Evropska komisija sada se nada da će na samitu 18. i 19. decembra dobiti saglasnost država članica za eksproprijaciju ukupno 210 milijardi evra ruske imovine. Od tog iznosa, čak 185 milijardi evra blokirano je na platformi Euroclear u Belgiji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je naglasio da bi eventualna konfiskacija ruskih sredstava, o kojoj se danas govori u Evropi, predstavljala čin otvorene krađe.
Sve ove linije, vojna reorganizacija, politički raskoli u Evropi, američki pritisci i finansijski potezi bez presedana, polako se spajaju u jednu tačku.
Ona ne nudi laka rešenja, niti brz izlaz. Ostaje pitanje da li će Evropa pokušati da napravi korak unazad ili će, svesno ili ne, ući još dublje u prostor u kojem se posledice više ne mogu kontrolisati samo deklaracijama i saopštenjima.
Webtribune.rs
