Profitabilnost solarnih elektrana u Evropskoj uniji doživela je ozbiljan preokret — i to u najgorem mogućem trenutku.
Najnoviji podaci Grupe Londonske berze (LSEG) pokazuju da je prosečna isplativost solarne energije pala na istorijski minimum, čime se direktno ugrožava energetska tranzicija kojoj je EU posvetila poslednju deceniju.
Španija, do juče evropski lider po solarnoj proizvodnji, sada beleži dramatičan pad „capture rate“ pokazatelja — sa 43% prošlog maja, na svega 7% ove godine. Još alarmantnije je stanje u Francuskoj, gde je taj indikator pao na rekordno niskih 13%. U oba slučaja reč je o rezultatima koji zabrinjavaju investitore i energetsku industriju.
Razlozi su višeslojni: izuzetno sunčano proleće, kombinovano sa eksplozijom novih solarnih instalacija, preopteretilo je elektro-mreže viškovima energije koje tržište ne može da apsorbuje.
Samo Španija je prešla prag od 50 gigavata instalisanog kapaciteta, što je čak šest puta više nego pre jedne decenije. Francuska beleži još nagliji skok – njen solarni kapacitet gotovo se udesetostručio u istom periodu.
Analitičarka za energetiku iz LSEG-a, Natali Gerl, upozorava da ovi trendovi ozbiljno remete planove zelene tranzicije. „Najveći rizik za širenje obnovljivih izvora leži upravo u padu profitabilnosti solarne energije“, naglasila je Gerlova. Kako kaže, kada profiti padaju, pada i spremnost investitora da ulažu, što može da zakoči političke ciljeve postavljene na nivou cele EU.
Da stvar bude još ozbiljnija, neke solarne elektrane u Španiji su već bile primorane da smanje proizvodnju kako bi se stabilizovala mreža — naročito nakon velikog ispada struje u aprilu, koji je ukazao na nedovoljnu fleksibilnost sistema da upravlja viškovima.
U pozadini svega je sistem koji nije pripremljen za ovako brzu ekspanziju. Električne mreže u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Italiju i Grčku, koje slede sličan model rasta kao Španija, nisu modernizovane u skladu sa rastućim kapacitetima. Nedostatak skladišnih sistema i fleksibilnih potrošača dodatno komplikuje situaciju.
Njujorška agencija Bloomberg prenosi da je među investitorima zavladala neizvesnost. Neki od najvećih fondova za obnovljivu energiju već koriguju svoje prognoze za 2025. godinu, dok deo planiranih projekata čeka na preispitivanje. To je ozbiljan udarac za celu industriju koja je do sada važila za sigurnu luku u vreme energetskih previranja.
Zanimljivo je da se sličan obrazac uočen i u Kaliforniji, gde je slična hiperprodukcija solarne energije ranije dovela do pada cena i pritiska na proizvođače. EU sada ponavlja iste greške — samo na mnogo širem frontu.
Ako se brzo ne pronađu rešenja — poput napredne baterijske infrastrukture, dinamičnih tarifa ili bolje regionalne koordinacije — solarna ekspanzija bi mogla da preraste u vlastitu slabost.
U tom slučaju, solarna industrija u Evropi više neće biti simbol napretka, već upozorenje da ni najplemenitiji planovi ne opstaju bez ozbiljne logističke i tržišne pripreme.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
