Kosovo ne može u NATO bez odobrenja u Savetu bezbednosti UN

28. јануар 2023.

Članovi velike petorke iz Kvinte pojačali su svoje „diplomatske napore” da se pokaže da je sporazum postignut, to bi odškrinulo vrata alijanse, ocenjuje Ognjen Karanović

Ulazak takozvanog Kosova u NATO i Savet Evrope među najvažnijim je spoljnopolitičkim pitanjima Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u ovom delu Evrope. Ukoliko uspeju u svojoj nameri, ovaj region bi bio pod direktnom vojnom i ekonomskom kontrolom zapadnih centara moći, koji bi u tom slučaju zapadni Balkan uredili po svojoj meri.

Zvanično, ne postoji mogućnost da „Kosovo” u narednih nekoliko godina postane član NATO-a ili programa Partnerstvo za mir jer je za tako nešto potrebno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Kada bi se poštovalo slovo međunarodnog prava, onda KiM nikako ne bi moglo da uopšte bude kandidat ni za zapadnu vojnu alijansu, ni za Savet Evrope.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je da je Priština već dobila bezvizni režim sa Evropom, prijem njihovih papira za EU, ali i ulazak u SE, da li za šest meseci ili godinu dana, svejedno. „Ne možemo da sprečimo ulazak u SE, ni u NATO, iako sam rekao da ako od nas očekuju aplauze, neće dobiti, ali mi to ne možemo da sprečimo”, kazao je Vučić.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.

Guranje Kosmeta u NATO naići će na otpor u Savetu bezbednosti jer nije međunarodno priznata država već protektorat UN. Iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da tzv. Kosovo ne može da uđe u NATO jer je prethodno potrebno da ukinu Kfor. A da bi tako nešto uradili, potrebno je da odu u Savet bezbednosti. „Problem za njih je što je NATO integrisan kroz Kfor.

To znači da bi morali prethodno da ukinu Kfor i Unmnik da bi ’Kosovo’ moglo da uđe u NATO, iako je reč o zapadnoj vojnoj alijansi, ali moraju da odu u SB. Dakle, prvi korak je da izađu iz Kfora, a za to je potrebna odluka Saveta bezbednosti. Oni mogu ’Kosovo’ da uvedu u Partnerstvo za mir, ali više od toga ne mogu”, kaže Zoran Milivojević.

Inače, Vašingtonska povelja iz 1949. godine o osnivanju NATO-a, koja je temeljni dokument tog vojnopolitičkog saveza, ne precizira obavezu da zemlja kandidat za pristupanje mora imati članstvo u UN, „ali se u međunarodnom pravu ipak podrazumeva da se termin ’država’ odnosi samo na one sa stolicom u UN”. Na taj način to tumače i one članice NATO-a, kao što su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka, koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Dakle, kad je reč o Kosovu ili bilo kojoj teritoriji, po međunarodnom pravu obavezan redosled koraka je prvo članstvo u UN, pa onda NATO. Ali međunarodni ugovori odavno nisu nešto što se visoko kotira na agendi nekih država Zapada.

I za kosovske Albance ciljevi su upravo članstvo u Savetu Evrope, a posebno u NATO-u. Smatraju da je ulazak u alijansu možda lakši jer SAD imaju veliku težinu u toj organizaciji, koliko god da četiri članice, koje ne priznaju Kosovo, predstavljaju ozbiljnu prepreku.

Kao razlog navode da tu nema ruskog i kineskog veta i da su se zato u dogovoru sa SAD okrenuli alternativnom putu ka evropskim bezbednosnim i posle ka političkim strukturama. Zbog toga se poslednjih meseci vodi ozbiljna diplomatska ofanziva SAD usmerena prema četiri države NATO-a, a ujedno i EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun upozorio je juče da bi se, ako Kosovo uđe u NATO, iz osnova promenila bezbedonosna situacija na KiM. To bi, dodaje, bilo veoma loše po Srbe jer će se povećati značaj organizacije kao što su kosovske-bezbednosne snage, koje su, kako je dodao, naslednik tzv. OVK. Drecun navodi da Zapad funkcioniše po određenoj matrici i da se nasilje nad Srbima gleda kao na pojedinačne incidente za koje je nadležna kosovska policija.

Poslanik Nemačke socijaldemokratske stranke Josip Juratović izjavio je da Srbija ne bi trebalo da prioritet stavi na blokadu ulaska Kosova u međunarodne institucije jer će Kosovo kroz te institucije morati da poštuje međunarodna pravila i po pitanju Srba. Navodi da „bez sređenih odnosa Kosova i Srbije nema ulaska ni Srbiji, ni Kosovu u EU”.

A Zoran Milosavljević iz Instituta za političke studije kaže da bi eventualni ulazak tzv. Kosova u NATO bio presedan. Za „Politiku” pita kakva se to poruka šalje budućim mogućim članovima, ali i onim koji su već tamo, ako bi došlo do toga. Dodaje da KiM ni u kom pogledu ne može da doprinese jačanju NATO-a i da je jedina korist što će ova organizacija u ovom slučaju geografski zaokružiti ovaj deo Evrope.

„Da li će iko više ozbiljno da shvati tu organizaciju? Da bi neka država postala njegova članica, morala je prethodno da ispuni ozbiljne preduslove i da se poštuje protokol”, kaže Milosavljević i ističe da sve što se događa daje odgovor zašto se Kosovo brzo naoružava.

Da će 2023. biti godina jačanja KBS-a, već je najavio ministar odbrane tzv. Kosova Armend Mehaj uz poruku da predstoje ulaganja u opremu i u podizanje stručnog osposobljavanja. Na „Fejsbuku” je naveo da će jačanje KBS-a doprineti miru i stabilnosti u regionu i šire. „U zajedničkoj radionici s ministrima i vladinim kabinetima u organizaciji kabineta premijera, predstavio sam glavna dostignuća ministarstva odbrane tokom 2022. godine, ali i planove za 2023. godinu.

Ovu veoma važnu godinu u smislu donošenja strategije odbrane, koncept rezerve, proširenje saradnje s partnerskim državama, ali i realizaciju brojnih kapitalnih projekata, koji će doprineti ukupnoj organizaciji KBS na najvišem profesionalnom nivou”, rekao je Mehaj.

Milovan Drecun pak upozorava na ovaj scenario, kao i da treba ozbiljno shvatiti to što je Mehaj najavio. „Imajući u vidu što je i predsednik Vučić rekao, da će Zapad ugurati Kosovo u NATO, jasno je da KBS mora da se ubrzano formira. To je opasnost po bezbednost srpskog naroda.

Uprkos tome što je Kfor dao garancije da te snage ne mogu biti prisutni na severu, ta peta baza na području Mokre gore pokazuje njihove namere. Ako Kosovo postane članica NATO-a, to bi iz osnova promenilo bezbednosnu situaciju i veoma bi bilo loše po našu stranu”, upozorio je Drecun.

A Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže da promotorima tzv. Kosova i zaštitnicima albanskog separatističkog pokreta glavni cilj je da se uključe u NATO, a ne u EU. Za naš list navodi da to hoće da urade ne iz praktičnih razloga, jer recimo Kipar ne priznaje nezavisnost KiM i decidan je u tome, zbog čega na političko-proceduralnom nivou učlanjenje u EU ne bi bilo ni moguće.

„Nije tajna da neke od država koje nisu priznale KiM, a članice su NATO-a, pokušavaju da prevaziđu svoj negativni stav prema nezavisnosti lažne države Kosovo. Postoje jake tendencije u vladama pojedinih država koje nisu priznale KiM iz Evrope da to kasnije i urade. Jedan od razloga zašto su članovi velike petorke iz Kvinte pojačali svoje ’diplomatske napore’ u vezi sa KiM krije se u tome da se pokaže da je sporazum postignut i to bi ’odškrinulo’ vrata NATO-a”, kaže Karanović. Dodaje da su to neki strateški ciljevi i da glavni zadaci NATO-a nisu nepoznati i žele da ceo Stari kontinent bude pod njihovim nadzorom i sve zemlje, osim Rusije, žele da vide kao članove NATO-a.

Zoran Milivojević: Promena ugovora zbog Prištine stvorila bi haos

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da redovnim putem nema mogućnosti da Kosovo postane član NATO-a. Za „Politiku” kaže da je to moguće ako se menja temeljni ugovor Severnoatlantske alijanse, zato što članice mogu da budu samo suverene države koje su priznate od UN. „Ne verujem da bi mogli da menjaju ugovor jer je za tako nešto potrebna saglasnost država članica i ne znam šta bi se sve menjalo. Druga stvar su četiri države koje nisu priznale Kosovo.

Za prijem Kosova, osim da je reč o punopravnoj članici UN, potrebno je da bude opšta saglasnost država svih članica”, kaže Milivojević. U tom slučaju, pošto Kosovo nisu priznale četiri države EU, moralo bi da dođe do promene Temeljnog ugovor o stvaranju alijanse, što nije lako uraditi, dodaje Milivojević.

Kurtijeva misija od Kuvajta do Folklanda

Kosovske bezbednosne snage do sada su uključene u dve mirovne misije, koje su pokrenute od dolaska Albina Kurtija na mesto premijera privremenih prištinskih institucija. Prvi kontingent KBS-a u mirovne misije je poslat u martu prošle godine kada je u kasarni „Adem Jašari” održana ceremonija kojom je ispraćen prvi kontingent sa simboličnim brojem pripadnika KBS-a u Kuvajt. A prošle nedelje četa KBS-a, koja broji devet vojnika, uz pomoć Velike Britanije otišla je u mirovnu misiju na Folklandska ostrva. Oni će tamo biti tri godine, a planirano je da na svakih godinu dana sadašnji kontigent KBS-a bude zamenjen drugim pripadnicima KBS-a.