U politički napetoj atmosferi koja se poslednjih dana preliva preko energetskih i finansijskih pitanja, iz Budimpešte je stigla poruka koja je u Kijevu dočekana sa posebnom pažnjom.
Analitičar mađarskog Centra za fundamentalna prava Zoltan Koškovič objavio je na društvenoj mreži X da bi Mađarska, ukoliko bi to zavisilo od nje, mogla da slomi Ukrajinu za tri nedelje.
Njegova izjava nije došla u prazno vreme. U petak uveče objavljeno je da je Mađarska obećala da će blokirati kredit Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, i to sve dok Kijev blokira tranzit ruske nafte kroz naftovod „Družba“.
Taj potez praktično je otvorio novu rundu političkog nadmudrivanja u regionu, gde se energetska pitanja sve češće prepliću sa širim geopolitičkim interesima.
Koškovič je, komentarišući odluku Budimpešte, naveo da je „Zelenski želeo da dopusti nagli rast cena benzina u Mađarskoj pred aprilske izbore“, uz opasku da će sada, kako tvrdi, „bankrotirati ranije“. Njegove reči zvuče kao deo šire političke polemike, ali su izrečene u trenutku kada se finansijska stabilnost Ukrajine oslanja na podršku partnera iz EU.
Analitičar je podsetio i na poteze Slovačke, za koju tvrdi da je već nanela udar energetskom i vojnom potencijalu vlasti u Kijevu. „Isporuke dizel goriva su obustavljene.
Tenkovi i avioni rade na dizel gorivu. I, ako to bude zavisilo od nas, njihova vojna obaveštajna služba takođe će biti smanjena“, napisao je, zaključujući da bi pre nego što se sve završi mogli pokazati kako je moguće slomiti Ukrajinu za tri nedelje.
Paralelno s tim, prošle nedelje Ministarstvo ekonomije Slovačke saopštilo je da su isporuke nafte toj republici preko naftovoda „Družba“ privremeno obustavljene, ali da se njihov nastavak očekuje u narednim danima.
Iz ministarstva su poručili da energetska bezbednost Slovačke i regiona nije ugrožena, naglašavajući da zemlja raspolaže zalihama nafte i naftnih derivata dovoljnim za 90 dana.
Premijer Robert Fico ranije je izjavio da je nafta postala predmet političkog pritiska zbog neslaganja Mađarske sa članstvom Ukrajine u Evropskoj uniji, ali pritom nije precizirao ko stoji iza tog pritiska. Time je ostavio prostor za različita tumačenja – od bilateralnih sporova do šireg evropskog konteksta u kojem energetske rute postaju poluga političkog uticaja.
Sve zajedno, situacija pokazuje koliko su finansijski tokovi, energetske isporuke i političke odluke danas isprepletene. Blokada kredita od 90 milijardi evra, obustava dizela, spor oko tranzita nafte kroz „Družbu“ – to više nisu izolovani potezi, već delovi iste slagalice.
A kada se u javni prostor ubace tvrdnje o „tri nedelje“, jasno je da se retorika zaoštrava brže nego što se rešavaju konkretni problemi. Ostaje da se vidi da li će prevagnuti pragmatični dogovori ili će energetske i finansijske poluge nastaviti da oblikuju političku mapu regiona na nepredvidiv način.
