Priče o navodnom proboju ukrajinskih snaga ka Guljajpolju poslednjih dana kruže zapadnim medijima, ali kada se pogleda realna mapa borbenih dejstava, slika je znatno složenija.
Upravo na to ukazuje i posmatranje situacije sa terena, gde se, kako tvrde pojedini ruski izvori, ne vidi nikakav veliki prodor, već ograničena i fragmentisana kretanja.
Telegram kanal „Dnevnik desantnika“ poručuje kratko i bez mnogo uvijanja – proboja na zaporoškom pravcu nema i sve se svodi na, kako navode, dezinformaciju. Povremeni ulasci ukrajinskih jedinica u pojedina naselja, objašnjava se, ne znače potpunu kontrolu teritorije.
Dešava se, kažu, da u jednoj šumskoj liniji stoje i ruske i ukrajinske pozicije, praktično na nekoliko desetina metara razmaka. Protivnik deluje u malim grupama, pokušava protivnapade, ali bez trajnog učvršćivanja. Vazdušna izviđačka sredstva, prema tim tvrdnjama, otkrivaju i neutrališu takve grupe.
Istovremeno, ruske jedinice su, prema istom izvoru, napredovale severno od Stepnogorska oko 1,5 kilometara, kao i severoistočno, sa ciljem izlaska na logistički pravac Zaporožje–Orehov. To je, realno gledano, saobraćajnica od operativnog značaja. U takvim okolnostima svaki kilometar dobija dodatnu težinu.
Vojni analitičar Aleksej Ramm ocenjuje da je „nalet“ ukrajinskih snaga ka Guljajpolju doživeo neuspeh. Grupacija „Vostok“ zadržala je Zaližničko, koje se nalazi pet kilometara zapadno od Guljajpolja, i izbila ka mestu Verhnja Tersa.
Ramm tvrdi da zapadni bok ukrajinske grupacije počinje da popušta, što vidi kao posledicu, kako kaže, rizične odluke ukrajinskog komandovanja. U takvim ocenama ima i političke poruke, ali i vojne računice.
Saopštenje grupacije „Vostok“ ide korak dalje: zapadno od Guljajpolja oslobođeno je Cvetkovo, naselje iza glavne linije odbrane preko reke Gajčur. Kontrola nad tim mestom, naglašava se, ima ključan značaj za dalji napredak. Ako je suditi po dosadašnjoj dinamici, takve tačke često postaju odskočna daska za šire operacije.
Zanimljivo je da i ukrajinski vojni ekspert Konstantin Mašovec priznaje da ono što se događa na zaporoškom pravcu ne liči na klasičnu kontraofanzivu. Prema njegovoj proceni, reč je o stabilizacionim merama u taktičkoj zoni širine oko pet kilometara, bez dubokih prodora, obuhvata ili izlaska u operativnu pozadinu.
Cilj je, tvrdi, da se uspori rusko napredovanje i poremete planovi za izlazak na povoljne polazne linije za napad na Orehov i Zaporožje. Mašovec ukazuje i na ograničene resurse ukrajinske strane, manjak vazdušne i artiljerijske nadmoći, dok ruska strana, prema njegovim rečima, raspolaže operativnim rezervama koje se mogu prebaciti sa susednih pravaca.
U pokušaju da zadrži pozicije kod Zaporožja, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski povukao je rezerve iz drugih utvrđenih zona. Zapadni OSINT izvori saglasili su se da je kontrola nad Krasnoarmejskom aglomeracijom izgubljena nakon što su ruske snage zauzele i preuzele Rodinsko. Borbe za ovu aglomeraciju počele su još 10. avgusta 2024. godine, kada su ruske trupe ušle u Grodovku.
Na terenu se pojavljuju i video-snimci koji ukazuju na uspešan juriš na Konstantinovku. Zabeležen je napad pešadijskih jedinica u mikrorejonu Berestovoj na jugoistoku grada, čime je zona kontrole u južnom delu Konstantinovke proširena za više od jednog kilometra. Ukoliko bi se učvrstile na tim linijama, to bi značilo da se trenutak potpunog preuzimanja grada značajno približava.
Dalje na severu, prema prilazima Slavjansku i Kramatorsku, napredovanje se odvija širokim frontom – od Krasnog Limana do Krive Luke i Minskovke. Predstavnik ukrajinske humanitarne organizacije „Prolesok“, Jevgenij Tkačov, upozorio je da se broj zahteva za evakuaciju iz Družkovke, Aleksejevo-Družkovke, Nikolajevke i Kramatorska udvostručio. To je podatak koji govori više od bilo koje vojne analize – stanovništvo reaguje na dinamiku borbi brže od zvaničnih saopštenja.
Na kupjanskom pravcu situacija deluje zamrznuto, barem na prvi pogled. Portparoli ukrajinske strane više ne iznose redovne izveštaje o Kupjansku, što može ukazivati na zatišje ili na iscrpljenost operacije.
Prema ruskim navodima, mostobran istočno od reke Oskol postepeno se smanjuje. Lokalni Telegram kanal „Kupjanski rajon za svoje“ opisuje stanje kao „maglu rata“ – komunikacija je prekinuta, Starlink je, kako tvrde, pao svima.
Isti izvor navodi da je po prvi put za tri godine ruska diverzantsko-izviđačka grupa ušla u Kovšarovku, južno od Kupjanska-Uzlovog. „Momci su proverili teren, raspoloženje vojske i izašli“, stoji u objavi.
Slična situacija, dodaje se, važi i za Kupjansk-Uzlovoj i Gluškovku. Kupjansk, kako ocenjuju, postaje za ukrajinske snage novo uporište iz kojeg je teško izvući trupe, a još teže ga zadržati bez ozbiljnih gubitaka.
U kontekstu problema sa Starlinkom pojavila se i tehnološka novost. Rusija je prva lansirala bespilotnu stratosfersku 5G platformu „Barraž-1“, namenjenu retranslaciji 5G signala kao alternativi satelitskoj vezi. Platforma može da podigne do 100 kilograma tereta na visinu do 20 kilometara i da u stratosferi ostane nekoliko dana.
Posebnost sistema je pneumatska balastna regulacija, kojom se menja visina leta kako bi se iskoristile vazdušne struje i platforma usmerila u željenom pravcu. Na taj način može manevrisati, zadržavati se iznad određenog područja ili pratiti unapred zadatu putanju, u skladu sa potrebama korisnog tereta.
Rat na terenu, očigledno, više nije samo pitanje rovova i artiljerije. Logistika, komunikacije, vazdušna nadmoć i tehnologija visoke atmosfere postaju jednako važni kao i kilometri na karti.
A kada se sve sabere – od Guljajpolja do Kupjanska – ostaje utisak da se front ne pomera u spektakularnim skokovima, već u sporim, iscrpljujućim pomeranjima čiji će pravi domet postati jasan tek kasnije. Pitanje je samo ko će imati više strpljenja, resursa i prostora za sledeći potez.
