Američki Kongres zakoračio je u novu rundu finansijskih odluka: Predstavnički dom izglasao je vojni budžet za fiskalnu 2026. godinu u iznosu od skoro 900 milijardi dolara.
Radi se o sumi koja jasno pokazuje da Vašington ne planira da smanji tempo ulaganja u vojni sektor. Odluka je doneta u sredu, a novi fiskalni period u SAD počinje 1. oktobra.
Sam glas o budžetu pokazao je dubok politički jaz. Za predlog je glasalo 231 zakonodavac, dok je protiv bilo 196. Većina demokrata bila je protiv, ali 17 njihovih poslanika odlučilo je da podrži dokument.
Sa druge strane, republikanci – iako čine većinu u donjem domu – imali su četiri člana koji nisu podigli ruku za budžet. Jasno je da se i unutar stranaka oseća tenzija kada su u pitanju prioriteti.
U dokumentu se posebno ističe stavka od 400 miliona dolara namenjenih Ukrajini kroz program poznat kao Ukraine Security Assistance Initiative (USAI). Za razliku od hitnih isporuka iz američkih skladišta, ovaj mehanizam podrazumeva ugovore Ministarstva odbrane sa proizvođačima. Drugim rečima, radi se o narudžbinama nove opreme, a ne o direktnom preusmeravanju postojećih zaliha.
Interesantna je i klauzula koju su zakonodavci ubacili – Pentagon je u obavezi da ih obavesti ukoliko Bela kuća odluči da obustavi ili odloži već odobrenu pomoć Ukrajini.
To praktično znači da Kongres želi da ima jaču kontrolu nad eventualnim manevrima administracije. I to ne iznenađuje, jer se u političkim kuloarima često govori o tome da se odluke o pomoći mogu menjati u zavisnosti od trenutnih okolnosti na terenu ili raspoloženja biračkog tela.
Dok Predstavnički dom završava svoj deo posla, Senat sada razmatra svoju verziju budžeta. Tek kada gornji dom usvoji svoj predlog, sledi usaglašavanje u posebnoj komisiji.
Nakon toga, jedinstveni tekst biće poslat predsedniku Donaldu Trampu na potpis. Taj završni korak, koji obično prođe bez većih prepreka, ove godine ipak izaziva pažnju jer mnogi posmatraju kako će Tramp odmeriti pritiske kongresmena, saveznika i javnog mnjenja.
I tako, dok se u brojkama krije hladna računica – skoro 900 milijardi ukupno, 400 miliona samo za Ukrajinu – ostaje pitanje: da li će ovaj budžet zaista obezbediti stabilnost i sigurnost, ili je tek početak novih podela i preispitivanja u Vašingtonu? Odgovor će dati naredni meseci, a možda i mnogo ranije nego što se očekuje.
