Centri za kontrolu i prevenciju bolesti promovišu fluorisanje vode kao jedno od najvećih dostignuća u javnom zdravstvu 20. veka, iako je to u stvari jedan od njegovih najvećih neuspeha.
Ipak, i pored suočavanja sa čvrstim naučnim dokazima da fluor šteti, politika i propaganda održavaju praksu u životu.
Pristalice, poput Američkog udruženja stomatologa i Odeljenja za oralno zdravlje pri Centrima za kontrolu bolesti potrošili su milione dolara na promociju fluorisanja vode, koristeći poluistine i skrećući pažnju na druge teme.
Iako SAD još uvek pokušavaju da se drže zablude da je fluorisanje vode javna zdravstvena obaveza, to je jedna od najčešće odbačenih zdravstvenih intervencija na svetu, gde 95% svetske populacije konzumira nefluorisanu vodu.
Sada, zahvaljujući obilju novih istraživanja, važnoj tužbi protiv Američke agencije za zaštitu životne sredine i kontinuiranim obrazovnim naporima Fluorde Action Network (FAN) i njenih pristalica, izgleda da konačno možemo da uočimo kraj ovoj toksičnoj praksi.
Nećete verovati da je ovo moguće u Srbiji? – Porodica u dužničkom ropstvu zbog gajbica za pivo …https://t.co/UI5tjlvLfc
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 27, 2020
Član 21 Zakona o toksičnim supstancama
Član 21 Zakona o kontroli toksičnih supstanci (TSCA) omogućava građanima i nevladinim organizacijama da podnose zahteve EPA-i za uklanjanje toksičnih supstanci za koje je utvrđeno da predstavljaju „nerazuman rizik“ bilo za opštu populaciju, bilo za podgrupu te populacije.
Štaviše, omogućava građanima i nadzornim grupama da predstave svoj slučaj pred sudijom. To je ono što je FAN uradio u ovom slučaju i ovo je prvi put da je građanska grupa ikada dovela zahtev na osnovu člana 21 TSCA do suđenja.
Počelo je 22. novembra 2016. godine. Peticija je sačinjena na osnovu toga što je veliko istraživanje pokazalo da je fluor neurotoksičan u dozama unutar opsega koji se sada viđa u fluorisanim zajednicama i obuhvata preko 2.500 stranica naučne dokumentacije u kojoj su detaljno navedeni ovi zdravstveni rizici.
EPA je odbila peticiju 27. februara 2017. godine, na osnovu toga što nije uspela da predstavi „naučno odbranjivu osnovu“ da bi zaključila da je neko u stvari pretrpeo neurotoksičnu štetu kao rezultat izlaganja fluoru.
Kao odgovor, FAN i njegovi koalicioni partneri podneli su tužbu Okružnom sudu SAD za severni okrug Kalifornije, pravno osporavajući EPA-ino odbijanje njihove peticije.
Suđenje je počelo 8. juna 2020. godine. Zanimljivo je da su među veštacima tužilaca bili i interni stručnjaci EPA za fluorid koji su se, kada su ih pitali da komentarišu najnovije dokaze, usaglasili da podaci o životinjama podržavaju biološku verodostojnost da fluor izaziva neurotoksične efekte na ljude.
Izjave službenika CDC-a, iz 2018. godine, takođe su potvrdile da agencija nema nikakve bezbednosne podatke o unosu fluora i neurotoksičnim efektima. EPA takođe nema bezbednosne podatke o unosu fluora i efektima na mozak.
Od EPA-e je zatraženo da identifikuje sve studije koje pokazuju ili podržavaju neurološku sigurnost izloženosti prenatalnom fluoridu. Oni su sproveli jedno: studija iz 1995. godine u kojoj je procenjena neurotoksičnost natrijum-fluorida na pacovima.
Ironično, ova studija pokazuje da je izlaganje neonatalnom fluoru zapravo neurotoksično za pacove, a naučnici EPA-e potvrdili su da je to zaista tako.
Tvrdnje zagovornika fluorizacije da postoje samo „jedna ili dve studije“ kojima se utvrđuje šteta ili da potiču samo iz područja sa prirodno visokim nivoom fluora više nisu relevantne.
U stvarnosti, naučni dokazi se sada mogu smatrati ogromnim i neporecivim. Ispitivanja su obuhvatala oko 300 studija na životinjama i ljudima, uključujući nekoliko objavljenih 2019. i 2020. godine, koje pokazuju da fluorizacija vode predstavlja značajan rizik za mozak dece i smanjuje njihov IQ.
Webtribune.rs
Izvor:
Dr. Joseph Mercola
