Države koje su u procesu pridruživanja biće vraćane na „popravni“ ispit sve dok EU ne bude zadovoljna, što je poruka da proširenja neće ni biti. Kao alternativa, Balkanu će biti ponuđen „norveški model“, predlaže Inicijativa za stabilnost Evrope.
Pojedine države Evropske unije, na čelu sa Francuskom, sve ozbiljnije razmatraju mogućnost da svaka od država našeg regiona koja želi da uđe u EU bude vraćena jedan ili više koraka unazad u tom procesu, ukoliko EU ne bude zadovoljna onim što su postigle. U istom predlogu Inicijative za stabilnost Evrope (ESI) navodi se i da bi „norveški model“ bio idealan za Zapadni Balkan, ali i da bi države koje su već deo EU, a sa ovog su područja, mogle biti i sankcionisane ako prekrše nova pravila.
[adsenseyu1]
Po tom planu, našem regionu davale bi se veće ekonomske privilegije ako bi se istinski napredovalo u reformama, ali bez formalnog članstva.
Šarena laža
Šta znači „norveški model“? Šta bi nove promene u EU značile za Srbiju i za njen evropski put i uopšte za zemlje Balkana koje su već u pristupnom procesu?
Suzana Grubješić iz Centra za Spoljnu politiku za Sputnjik objašnjava da što se tiče „norveškog modela“, trebalo bi se vratiti u školu i prelistati udžbenike, jer države ne mogu direktno da uđu u evropsku ekonomsku oblast poput Norveške, a da pre toga ne postanu članice EFTA (Evropskog udruženja slobodne trgovine), odnosno da ne potpišu sporazum o slobodnoj trgovini.
„U EFTA su Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn i prijema u ovu organizaciju nije bilo još od 1991. godine. Pritom, nema jasnog procesa pristupanja ovoj organizaciji, ali može da se postavi pitanje zašto bi ove četiri države bile zainteresovane za sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom ili Crnom Gorom. Ali, kada neka država i uđe u ovu organizaciju, ona ne postaje automatski i članica evropskog ekonomskog prostora, jer o tome potom odlučuju sve članice EU. Tako da ne vidim da ovakav pristup može da postane zamena za proširenje EU“, objašnjava naša sagovornica.
Zatvaranje vrata EU
[adsenseyu4]
Po njenim rečima, ovakav model bi samo značio da je proces proširenja EU postao svrha samoj sebi, jer nema garancije da će države koje su u pregovorima postati i članice EU.
„Treba podržati sve promene koje idu u pravcu ubrzanja procesa proširenja, a ne one koje idu u suprotnom smeru. Politika proširenja uz zajedničko tržište je najuspešnija politika EU. Problem je što je taj proces odvojen od Evropske komisije koja je glavna u davanju ocena i preporuka i za paljenje zelenog svetla nekoj državi. Sada su taj proces od EK otele države-članice EU i one su te koje se najviše pitaju o tome da li je neka država imala napredak ili ne.“
Grubješićeva napominje da ne možemo u potpunosti znati o čemu je reč u tim novim evropskim reformama, jer nismo dobili konkretne predloge. Međutim, ona napominje da bi trebalo dati svim državama jasnu perspektivu, jer sve dugo podseća na model „više od partnerstva, a manje od članstva“, što znači da se EU neće više širiti.
Po „norveškom modelu“ o kome se priča, Evropska unija bi mogla za zemlje Zapadnog Balkana uvesti i praksu obaranja poglavlja uz zahtev da se ona dopune, što bi moglo da traje u nedogled.
[adsenseyu1]
Nova rasprava na proleće
Maj naredne godine mogao bi biti najrealniji moment za objavu nove strategije za Zapadni Balkan i reformu unutra EU uopšte, jer je tada planirana nova rasprava o Balkanu na Evropskom veću, telu koje okuplja šefove država ili vlada članica EU. Prema do sada objavljenim informacijama u medijima iz regiona, EU je svesna da se proces proširenja mora zadržati, ali i osvežiti. Koji je način da se to i desi, znaće se u narednim mesecima. Za sada je u igri već pomenuti takozvani „norveški model“. Po tom planu, našem regionu bi se davale veće ekonomske privilegije kako se bude istinski napredovalo u reformama.
Brankica Ristić (Sputnik)
