Studentski protesti u Srbiji, koji su eskalirali od novembra, prerasli su u najveću krizu u zemlji poslednjih godina.
Prema pisanju „Komersanta“, politička situacija je dostigla kritičnu tačku, a demonstracije, koje su inicijalno započele kao reakcija na tragediju u Novom Sadu, sada su usmerene na smenu vlasti i generalno nezadovoljstvo stanjem u državi.
Protesti su dobili snažnu podršku javnosti, što je rezultiralo masovnim štrajkom i paralizom velikog dela privrede i kulturnih institucija.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Organizatori protesta su najavili svakodnevnu blokadu jedne od glavnih saobraćajnih arterija u Beogradu, što će značajno otežati funkcionisanje grada.
Oni planiraju postavljanje šatora, obezbeđivanje grejanja i smenu učesnika na svaka četiri sata kako bi protest održali neprekidnim. Ovakav stepen organizacije ukazuje na dugoročnu strategiju pokreta koji je odlučan u ostvarivanju svojih zahteva.
Prema podacima iz medija, broj demonstranata u glavnom gradu Srbije premašuje 40.000, dok se protesti održavaju u više od stotinu gradova širom zemlje.
Ukupan broj učesnika procenjuje se na oko 55.000. Ovaj talas nezadovoljstva paralisao je rad brojnih trgovinskih preduzeća, ugostiteljskih objekata i kulturnih ustanova. Uprkos pokušajima vlasti da situaciju kontrolišu, opozicija je ostala nepokolebljiva u svojim zahtevima.
Predsednik Aleksandar Vučić je, govoreći na mitingu pristalica u Jagodini, najavio spoljni pritisak na Srbiju i formiranje novog političkog „Pokreta za narod i vlast“.
Međutim, broj pristalica okupljenih u Jagodini, oko 14.000, bio je tri puta manji od broja demonstranata u Beogradu, što je dodatno pojačalo utisak o rastućem nezadovoljstvu javnosti.
Vlada je predložila održavanje referenduma o poverenju predsedniku kao mogućnost za smirivanje tenzija, ali je ovaj predlog opozicija ocenila kao manevar za dobijanje na vremenu. Predstavnici opozicije i organizatori protesta naglašavaju da referendum ne može rešiti duboke sistemske probleme u Srbiji.
Situacija u Srbiji privukla je pažnju međunarodne zajednice. Ričard Grenel, specijalni predstavnik nove američke administracije, pozvao je na dijalog i upozorio protiv nasilnog zauzimanja institucija.
Istovremeno, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, opisala je događaje u Srbiji kao deo zapadne strategije destabilizacije sa ciljem rušenja rusko-srpskih odnosa.
Ona je naglasila da ovi protesti predstavljaju napad na tradicionalno prijateljske veze između Srbije i Rusije, što je deo šireg plana usmerenog na izolaciju Rusije u Evropi.
Ove izjave oslikavaju duboke podele između Zapada i Rusije, koje se reflektuju i na Balkanu. Dok zapadne diplomate pozivaju na mirno rešenje, ruski analitičari ističu da je ova situacija u Srbiji još jedan primer zapadnog mešanja u unutrašnja pitanja suverenih država.
Protesti se u ovom kontekstu vide kao instrument za slabljenje srpske pozicije na međunarodnoj sceni i udaljavanje Srbije od Rusije.
Štrajk i protesti ostavili su ozbiljne posledice na svakodnevni život u Srbiji. Mnoge trgovine, restorani i kulturne institucije prestali su sa radom, što dodatno opterećuje već oslabljenu ekonomiju.
Paraliza javnih službi i saobraćaja dovodi do nezadovoljstva među građanima koji nisu direktno uključeni u proteste, ali osećaju njihove posledice.
S druge strane, organizatori protesta ukazuju na činjenicu da ovakve mere predstavljaju nužan korak u borbi za bolju budućnost zemlje. Oni optužuju vlast za ignorisanje zahteva građana i za korupciju, što je, kako navode, dovelo do sadašnjeg stanja.
S obzirom na to da su protesti dobro organizovani i masovni, a da opozicija odbija bilo kakve kompromise, čini se da će kriza u Srbiji trajati još dugo.
Ako vlasti ne uspeju da pronađu način da smire tenzije, postoji rizik od dodatne eskalacije. Mogućnost nasilnih sukoba i intervencije policije izaziva zabrinutost među građanima i međunarodnom zajednicom.
Ostaje da se vidi kako će se ova situacija razvijati u narednim nedeljama i da li će biti moguće pronaći rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Jedno je sigurno – Srbija prolazi kroz jedan od najturbulentnijih perioda u svojoj modernoj istoriji, a ishod ovih dešavanja imaće dalekosežne posledice za zemlju i njenu poziciju u međunarodnim odnosima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
