Predsednik Donald Tramp se u petak u Nju Džersiju sastao sa svojim savetnicima za nacionalnu bezbednost i specijalnim izaslanikom Zalmajem Kalizadom, koji pregovara sa Talibanima o postizanju mira i povlačenju Sjedinjenih Država iz najdužeg američkog rata.
Američke trupe od 2001. godine ratuju u Avganistanu, koji nas je koštao 2.400 američkih života. Nakon sastanka, Tramp je tvitnuo: „Mnogi na suprotnoj strani ovog devetnaestogodišnjeg rata, kao i mi, želimo da postignemo dogovor – ako je to moguće“.
[adsenseyu1]
Neki, međutim, ne žele nikakav dogovor; oni se bore za apsolutnu vlast. U subotu, na svadbu u Kabulu sa hiljadu gostiju upao je bombaš samoubica koji je, detoniravši svoj prsluk, ubio 63 osobe i povredio 200 u jednom od najvećih zločina počinjenih u ovom ratu. Islamska država je preuzela odgovornost za napad. U ponedeljak je u restoranima i na javnim trgovima u gradu Džalalabadu na istoku zemlje ekslodiralo 10 bombi, povredivši 66 osoba.
DA LI JE VREDELO
Tramp vrši pritisak na Kalizada da ispregovara smanjenje broja američkih trupa sa sadašnjih 14.000 vojnika i da ubrza kraj američkog učešća u ratu koji je otpočeo nakon što smo svrgnuli stari talibanski režim zbog pružanja utočišta Osami bin Ladenu. Da li je isuviše rano zapitati se šta smo dobili od najdužeg rata koji smo vodili? Da li je sva prolivena krv i svo uloženo bogatstvo vredelo? I šta nosi budućnost?
Ako Talibani nisu mogli biti poraženi od strane avganistanske armije, koju su Sjedinjene Države čitavu deceniju stvarale i podržale sa 100.000 američkih vojnika u periodu od 2010. do 2011. godine, da li će onda možda odustati od borbe sada kada Sjedinjene Države povlače poslednji kontigent od 14.000 vojnika i šalju ih svojim kućama?
[adsenseyu1]
Talibani kontrolišu veću teritoriju nego što su kontrolisali u bilo kom trenutku od 2001. godine, a čini se da je sada i vreme na njihovoj strani. Zašto su oni istrajali i prevladali u pojedinim delovima zemlje? Motivisani fanatičnom verom, tribalizmom i nacionalizmom, oni su pokazali spremnost da umru iz razloga koji im se čine mnogo primamljivijim od onoga što avganistanska vlada (podržana od strane SAD) ima da im ponudi.
Oni takođe imaju prednost zbog gerilaca koji su u stanju da napadnu u bilo koje vreme i bilo koje mesto, a za razliku od vlade nemaju opterećenje da moraju braniti mesta i gradove. Hoće li se ovi Talibani, koji su izgubili mnoge bitke, ali ne i rat, povući sa bojišta i pridržavati demokratskih izbora jednom kada Amerikanci odu kući? Zašto bi Veća je verovatnoća da će, kada Amerikanci budu otišli, ponovo izbiti novi rat i da će Talibani na kraju prevladati.
A Avganistan je samo jedan od sukoba i ratova u koje umešana Amerika. Oštre američke sankcije protiv Venecuele nisu uspele da obore režim Nikolasa Madura u Karakasu, ali su doprinele osiromašenju tog naroda, čijih je deset odsto pripadnika napustilo državu. Tramp sada kaže da razmatra opcije izolavanja ili ekonomsku blokadu Venecuele kako bi primorao Madura da ode.
TUĐI RATOVI
Osam godina nakon što smo pomogli u zbacivanju pukovnika Muamera el Gadafija, Libija je još uvek zaglibljena u građanskom ratu, a njen glavni grad – Tripoli – se nalazi pod opsadom. U Jemenu, gde se odvija jedna od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu, UAE su prekinuli saradnju sa svojim saudijskim saveznicima intervencionistima, a secesionisti su odvojili južni Jemen od severnog dela u kojem dominiraju Huti. Ipak, Kongres i dalje nije u mogućnosti da natera Trampovu administraciju da okonča sve vidove podrške saudijskom ratu.
[adsenseyu4]
Dve hiljade američkih vojnika ostaje u Siriji. Severna jedinica je raspoređena između naših saveznika – sirijskih Kurda i turske vojske. Na jugu, oni su postavljeni tako da spreče Iran i od strane Irana podržane šiitske milicije da stvore bezbednosni kopneni most od Teherana do Bagdada i dalje do Damaska i Bejruta.
U sukobu sa Iranom imamo malo saveznika. Britanci su oslobodili iranski tanker koji su zaplenili u Gibraltaru, a koji je prevozio naftu u Siriju. Kad su Amerikanci pokušali da spreče njegov odlazak, sud u Gibraltaru je presudio protiv Sjedinjenih Država.
Iran ne predstavlja jasnu ili trenutnu opasnost po vitalne američke interese, ali Saudijci i Izraelci vide Iran kao smrtnog neprijatelja, i traže od američke vojske da ih oslobodi pretnje.
Demonstranti u Hongkongu mašu američkim zastavama i traže američku podršku njihovim zahtevima za veću autonomiju i slobodu u njihovom obračunu sa vlastima koje podržava Peking. Tajvanci traže od nas da ih podržimo i prodamo im oružje kako bi održali svoju nezavisnost. Filipini žele da stanemo na njihovu stranu u sporu sa Kinom oko sićušnih ostrvaca u Južnom kineskom moru.
[adsenseyu4]
I dalje smo sporazumno obavezani da odemo u rat kako bismo odbranili Južnu Koreju. A Severna je nedavno izvršila testiranje oružja ispalivši seriju balističkih raketa, od kojih nijedna ne bi mogla pogoditi SAD, ali koje bi sve mogle pogoditi Južnu Koreju.
Amerika je širom sveta umešana u razmirice, trvenja i sukobe sa previše država da bi se to moglo izračunati. U koliko ovakvih sukoba su ugroženi vitalni američki interesi? A u koliko njih se suočavamo sa potencijalnim ratovima u ime drugih nacija, dok se one drže za naš kaput i hrabre nas da to činimo?
Preveo Radomir Jovanović (Buchanan.org)
(Standard.rs)
