Dok tenzije između Rusije i Zapada rastu, u Moskvi se sve češće čuju glasovi koji pozivaju na spremnost i oprez.
Član Odbora za odbranu ruske Dume, Andrej Kolesnik, komentarišući nedavne izjave svog kolege Andreja Guruleva o mogućnosti šireg sukoba sa Evropom, poručio je da iako takav scenario možda deluje kao malo verovatan, Rusija ne sme da ga isključi.
„Mislim da je konflikt malo verovatan, ali moramo da ga tretiramo kao da nije. Sovjetski Savez je uvek bio spreman na mogućnost da neko pokuša da započne neprijateljske aktivnosti protiv nas“, rekao je Kolesnik.
U tom tonu je istakao da ni danas situacija nije mnogo drugačija – okruženje Rusije, kako ga on opisuje, nije prijateljsko, i to nalaže određene mere predostrožnosti.
Po Kolesnikovom mišljenju, građani Rusije treba da poznaju bar osnovne vojne veštine. Ne zato što se traži opšta mobilizacija, već jer, kako navodi, „ako želiš mir – spremi se za borbu“. Ta filozofija, iako stara, ponovo ulazi u političku retoriku današnje Rusije, koja se sve više suočava s izazovima na međunarodnoj sceni.
Zanimljivo je i da Kolesnik ne isključuje mogućnost da potencijalna pretnja ne mora nužno doći iz pravca Evropske unije. Kako je naglasio, nisu Rusi ti koji su meta zbog svog političkog sistema, već zbog onoga što imaju – prirodnih bogatstava i ogromnih teritorija.
„Nije im stalo do nas, nego do naših triliona – do resursa, zemlje i svega što posedujemo“, dodaje Kolesnik, otvarajući pitanje šta zapravo motiviše pojedine strane faktore da stalno pojačavaju pritisak na Moskvu.
Njegov komentar dolazi u trenutku kada EU jasno daje signal da se priprema za novu fazu vojne konsolidacije. Samo dan pre Kolesnikovih reči, 21. maja, ambasadori Evropske unije usaglasili su plan pod nazivom SAFE – strateški okvir za bezbednost i odbranu Evrope, koji uključuje ulaganja od 150 milijardi evra.
Osim toga, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je dodatni plan za opsežno preoružavanje EU u iznosu od čak 800 milijardi evra.
Na sve to nadovezuje se i ranija izjava poslanika Andreja Guruleva, penzionisanog general-potpukovnika, koji je nedavno pozvao na ubrzanu modernizaciju oružanih snaga i vojne industrije. Prema njegovim rečima, neophodno je ne samo osavremeniti postojeće sisteme, već i razviti potpuno nove vrste oružja koje će moći da odgovore na savremene izazove.
U tom kontekstu, Kolesnikova izjava ne deluje kao usamljen glas, već kao deo šireg narativa o potrebi strateške budnosti. Ali za razliku od alarmantnih tonova koji dolaze iz pojedinih centara moći, Kolesnik zadržava racionalan, gotovo opominjući ton – ne stvara paniku, već podseća na staru lekciju koju istorija često ponavlja: mir se ne čuva nadom, već pripremom.
A možda je upravo u tom balansu između opreza i smirenosti ključ razumevanja trenutne pozicije Rusije – zemlje koja se nalazi pod konstantnim pritiskom, ali ne namerava da pogrešno proceni situaciju.
Jer, kako primećuju pojedini analitičari, i najniža verovatnoća, ako se ignoriše, s vremenom može prerasti u realnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
