U praksi, nema strogog pravila koje bi svima odgovaralo – ne postoji univerzalno vreme kada bi trebalo sesti za sto i pojesti prvi obrok.
Ključ je u tome da se prepozna nekoliko faktora istovremeno. Prvi od njih je osećaj gladi ujutru. On ne dolazi uvek odmah posle buđenja, naročito ako je veče ranije bilo preobilno ili ako je užina pala kasno.
Tada se želja za hranom pomeri, pa jutro počne bez apetita. Ali tu je i drugi faktor – raspored i mogućnost da se jede kasnije tokom dana. Ako se neko probudi u 7 ili 8, a sledeći obrok može imati tek oko 2 popodne, pitanje je koliko je realno ostati prazan sve to vreme.
U takvim situacijama doručak postaje praktično obavezan, ne zbog apetita, već zbog energije koja će biti potrebna.
Zdravstvena istraživanja već godinama naglašavaju da preskakanje doručka vodi u drugi problem – prejedanje tokom dana. A kada se popodne i veče pretvore u vreme kada se unosi najveći broj kalorija, začarani krug je zatvoren.
Višak hrane uveče otežava osećaj gladi ujutru, jutro prolazi bez obroka, a organizam traži nadoknadu popodne. Tako se neprekidno stvara disbalans. Nutricionisti često ističu da upravo doručak može biti tačka u kojoj se ovaj obrazac prekida. Čak i umereni jutarnji obrok pomaže da se smanji potreba za kasnijim preterivanjima.
U toj priči ima i psihološkog momenta. Ako čovek krene u dan prazan, koncentracija i raspoloženje znaju da variraju. Sitnica kao što je tanjir ovsene kaše, tost sa sirom ili komad voća može napraviti razliku između jutra koje protiče u žurbi i nervozi i onog koje deluje stabilnije.
Naravno, nisu svi isti – neki ljudi prirodno nemaju apetit odmah po buđenju i to ne mora nužno biti problem. Ali ako znaju da će naredni obrok biti tek za šest ili sedam sati, trebalo bi makar malo da pojedu.
Zanimljivo je da se većina stručnjaka slaže oko jedne stvari – doručak ne treba shvatati kao obaveznu ceremoniju, već kao priliku da se organizmu pruži ono što mu je najpotrebnije u datom trenutku.
Nekada će to biti kompletan obrok, nekada voće i jogurt, a ponekad samo šolja toplog napitka sa nečim malim. Bitnije od sata na satu je da postoji ritam koji omogućava ravnotežu energije tokom dana.
I upravo tu leži dilema: da li doručak treba uzeti odmah posle buđenja, ili tek kada se pojavi blaga glad? Odgovor se krije u spoju osećaja tela i životnog ritma. Ako obaveze ne dopuštaju pauzu do kasnog popodneva, bolje je pojesti nešto i bez velikog apetita.
Ako postoji prostor za užinu kasnije ujutru, nema razloga na silu doručkovati. Ono što je sigurno – preskakanje doručka iz dana u dan retko kome donosi dobro.
Na kraju, pitanje nije toliko u tome kada je najbolje vreme za doručak, već u tome da li doručak pomaže da se dan iznese sa više energije i manje žurbe. A odgovor na to, izgleda, svako mora da pronađe za sebe.
Webtribune.rs
