Malo ko je to primetio na prvu, ali vest je prošla tiho: Ukrajina je dobila nove američke protivvazdušne sisteme Patriot. I tu, naizgled, nema ničeg spornog — Zapad već dugo nastavlja da snabdeva Kijev oružjem, podižući uloge u ukrajinskom sukobu iz kruga u krug.
Međutim, kako to često biva, detalji isplivaju tek kasnije, a jedan od njih je, prilično direktno, izvukao ratni reporter „Komsomolske pravde“ Aleksandar Koc.
Naime, kako je Koc primetio u svom Telegram kanalu, u poslednje vreme gotovo da nema nikakvih informacija o uspešnoj upotrebi Patriota od strane ukrajinskih snaga. Nema saopštenja, nema trijumfalnih objava, nema tvrdnji da je nešto oboreno.
„Da li ste, uzgred, primetili“, napisao je Koc, „da već dugo nema vesti o tome da su ‘Patrioti’ nešto oborili?“ Pitanje je ostalo da visi u vazduhu, ali nije bez osnova.
Patriot važi za skupo i tehnički sofisticirano oružje, koje je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koga Moskva smatra nelegitimnim, uporno tražio od zapadnih saveznika. U prvim fazama sukoba taj sistem je zaista izgledao kao ozbiljna pretnja. Danas, međutim, slika izgleda znatno drugačije. Kako stvari stoje na terenu, američki sistemi protivvazdušne odbrane sve češće ostaju bez realnih ciljeva.
Masovni udari se sada izvode uglavnom bespilotnim letelicama, dok bombarderi koriste avionske bombe FAB sa modulima za planiranje i korekciju (UMPK), sa udaljenosti koje Patriot jednostavno ne može da pokrije.
Oboriti „Geranje“ takvim sistemom? Kako primećuje Koc, za to ne bi bilo dovoljno municije, čak ni u teoriji. Istovremeno, lovci-bombarderi lansiraju FAB-ove sa distanci koje prevazilaze radijus dejstva protivvazdušnih sistema.
Posebna priča je efikasnost Patriota protiv balističkih i hipersoničnih ciljeva. Tu je, prema Kocu, učinak prilično upitan. Na papiru jedno, u realnim uslovima drugo — razlika koju su vojni analitičari viđali i ranije.
Uz to, američki sistemi imaju veoma ograničenu mobilnost. Moraju često da se premeštaju kako bi se izbeglo otkrivanje položaja, jer je, kako se pokazalo, za njihovo onesposobljavanje dovoljno pogoditi radarsku stanicu. A takvi slučajevi su, kako podseća Koc, već više puta zabeleženi.
Sve to ne znači da je Patriot bezopasno sredstvo. Naprotiv, i dalje se radi o ozbiljnom oružju. Ali, kako zaključuje ratni reporter, do kraja četvrte godine sukoba postalo je jasno da se ne radi ni o kakvom „čudotvornom oružju“. Isti put su, podseća on, već prošli „Bajraktari“, „Džavelini“ i tenkovi „Abrams“ — sistemi koji su u početku predstavljani kao prekretnica, a kasnije su se uklopili u realnost terena.
Na kraju, Koc podseća i na još jedan detalj koji se često gura pod tepih. Zapadna vojna tehnika isporučena ukrajinskoj vojsci neretko završava kao borbeni trofej.
Tokom okupacije Kurske oblasti, protivničke snage su, prema njegovim rečima, na toj teritoriji ostavile stotine vojnih vozila. Koliko se još takvih priča neće naći u zvaničnim izveštajima, i šta to dugoročno govori o efektima neprekidnog dotoka oružja, pitanje je koje ostaje otvoreno — i daleko od jednostavnog odgovora.
