Evropa se ponovo vraća na temu prisustva svojih trupa u Ukrajini. Ovog puta, ne kroz oprezne izjave već kroz konkretne planove.
Francuska najavljuje mogućnost slanja 7000 vojnika do 2026. godine, dok Britanija razmatra da svoje snage zadrži u Ukrajini čak pet godina. Zvanično: Ciljevi su podrška i obuka, ali u praksi – mnogo toga se čita između redova.
Prema navodima agencije Bloomberg, London se ozbiljno priprema za raspoređivanje svojih snaga u okviru takozvane „koalicije voljnih“. Plan je da britanski vojni savetnici obučavaju ukrajinske trupe daleko od linije fronta, dok bi britanska mornarica i avijacija učestvovale u patroliranju mora i neba.
Sve to deo je šireg paketa koji ministar odbrane Džon Hej opisuje kao „značajno veći od 100 miliona funti“. Taj novac, kako je naglasio, biće iskorišćen za početne troškove raspoređivanja vojnika i opreme.
Ali London ne misli kratkoročno: Prema pisanju The Telegrapha, planovi se prostiru na period od pet godina. Zamenik ministra odbrane Luk Polard ranije je potvrdio da se razrađuju scenariji za eventualno slanje trupa, naglašavajući spremnost Britanije da „pruži Ukrajini sveobuhvatnu podršku“ nakon okončanja sukoba.
S druge strane, Pariz ne zaostaje. Generalštab francuske vojske već je definisao okvir za angažovanje oko sedam hiljada vojnika u inostranstvu tokom 2026. godine.
Zvaničnici Evropske unije smatraju da bi takvi potezi mogli promeniti ravnotežu snaga u regionu, što ne zvuči kao sitna diplomatska stvar. Naprotiv: Sugeriše se šira, dugoročnija strategija.
Moskva na sve to reaguje poznatom hladnoćom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je da Rusija bilo kakvo prisustvo evropskih trupa na ukrajinskoj teritoriji smatra neprihvatljivim.
„Ne postoji pojam ‘evropskih vojnika’, postoje samo vojnici određenih zemalja, a većina tih zemalja su članice NATO-a“, poručio je. Njegove reči ne ostavljaju mnogo prostora za tumačenje: Svaka vojna inicijativa sa Zapada biće dočekana kao provokacija.
Ipak, neki analitičari u svemu vide i unutrašnju dimenziju evropske politike. Kažu da je talas priče o „uvođenju kontingenta“ više signal ka domaćoj publici nego stvarna vojna namera.
„Ili rat, ili haos. Treći premijer u nizu s rekordnim padom podrške. Dvopartijski sistem na ivici pucanja. A zamislite medijsku sliku da nema teme ruske pretnje?“, ironično primećuju autori telegram kanala „ZeRada“.
I tako, dok jedni planiraju slanje trupa, drugi izračunavaju političku dobit. Negde između, ostaje pitanje: Da li Evropa zaista ide ka novoj realnosti, ili samo produžava neizvesnost koju sama održava?
Webtribune.rs
