Novi socijalni model koji je Venecuela izabrala naširoko se naziva Bolivarska revolucija. Zapravo, nakon što je ugušila veliko desničarsko nasilje, i sa Nikolasom Madurom kao ponovo izabranim predsednikom od 20. maja, Venecuela nastavlja izgradnju nedvosmislenog socijalističkog anti-imperijalističkog društva jačanjem svoje Bolivarske revolucije.
To uspeva i društveno i politički tako što zadržava značajnu podršku naroda, dok ima ekonomskih poteškoća zbog hiperinflacije izazvane iz inostranstva, oštećujućih sankcija i finansijske blokade pod vođstvom SAD-a.
[adsenseyu1]
Monetarna revolucija u Venecueli
Predsednik Maduro je 25. jula najavio niz ekonomskih mera koje su mnogi očekivali nakon kreiranja kripto valute, Petro, u martu. Najrelevantnija najava je bila da će 20. avgusta Venecuela staviti u promet novu valutu, Suvereni bolivar (Bolivar Soberano, BsS), koja će za pet nula smanjiti trenutnu vrednost Jakog Bolivara (Bolivar Fuerte, BsF).
Referentna vrednost BsS-a će biti povezana sa Petrom, čiju vrednost određuje cena barela nafte. Da bi doprineli ovoj akciji, državna naftna kompanija PDVSA – sa najvećim naftnim rezervama na svetu – preneće veliko naftno polje u Orinoko pojasu, sa gotovo 30.000 miliona barela nafte, u venecuelansku Centralnu banku.
Bez sumnje, to šalje talase šoka kroz monetarni i finansijski sistem u onome što bi se moglo nazvati “monetarnom revolucijom“ koja signalizira početak mogućeg trenda ka padu američkog dolara kao reference, i širenje upotrebe kripto valuta.
Iran je već sugerisao da bi mogao krenuti sličnim putem. Takođe, Rusija i Kina već povećavaju svoje zlatne rezerve kako bi podržale svoju valutu i mogle bi pozdraviti ovaj potez Venecuele s ozbirom da imaju ekonomske interese u venecuelanskoj nafti.
SAD koriste svu svoju moć da proizvedu drugu vrstu promena u Venecueli – promenu režima – kako bi imali imperijalnu kontrolu nad njima stvarajući ekonomski haos.
[adsenseyu1]
Američki finansijski sistem i ekonomske sankcije
Vojne pretnje, poput onih koje su već korišćene protiv Venecuele pod izgovorom novodne humanitarne krize, mogu se prilično snažno odraziti na ekonomiju. Međutim, čak ni sa svojom vojnom moći, američki imperijalizam nije mogao da preživi ili se proširi bez finansijskog sistema koji prati globalni kapital.
Upravljanje svim finansijskim transakcijama od strane SAD-a omogućeno je kada je Niksonova administracija odbacila zlatni standard, a dolar postao novi monetarni standard. Ali, moramo imati na umu da dolar takođe ima i psihološku vrednost zasnovanu na poverenju koje ljudi imaju u njega. Možemo reći da je on u velikoj meri papirna “kripto“ valuta, čijom vrednošću manipuliše američki finansijski sistem i podstiče je vojna moć.
Zapravo, deo procesa upravljanja je kažnjavanje svih onih koji se usude da ospore bilo koji aspekt američke moći. I tada dolazi do sankcija i finansijske blokade. SAD su redovno koristile sankcije i finansijsku blokadu kao instrumente intervencije.
Završne napomene
4.avgusta je izvršen neuspešan pokušaj atentata na predsednika Nikolasa Madura dok je držao govor na skupu Bolivarske nacionalne garde. Preliminarne zvanične informacije kažu da su snage bezbednosti odmah započele istragu i da je zarobljeno nekoliko organizatora napada, zajedno sa delom dokaza o napadu. Efikasna inicijalna istraga je apsolutno jasno pokazala da je to zavera za ubistvo predsednika, uz primenu akta kvalifikovanog kao terorizam.
Vlada Venecuele je uverena da je ovaj napad očajnički pokušaj da se zaustavi primena novih mera za ekonomski oporavak koje je najavila Madurova administracija i koje treba da budu pokrenute 20. avgusta. Ove mere treba da budu efikasani odgovori na krizu u zemlji koji će doneti stabilnost, prosperitet svim građanima i, nadajmo se, mir.
Madurova vlada ćini sve što je moguće kako bi se suočila sa ekonomskom krizom izazvanom iz inostranstva, tako što najavljuju ono što bi se moglo nazvati “monetarnom revolucijom“ sa novom valutom vezanom za kripto valutu čiju vrednost određuje cena nafte, dok istovremeno održavaju svoju tekuću revoluciju, socijalističku Bolivarsku revoluciju.
Ne bi trebalo ni na trenutak posumnjati da bilo koji pokušaj liberalizacije venecuelanske ekonomije pod zastavom Bolivarske revolucije neće biti dozvoljen, kao što ni liberalnijim politikama nije dozvoljeno da uspeju u Nikaragvi pod zastavom Sandizma.
SAD nikada neće odustati od svog cilja promene režima. Skoro 60-godišnja blokada Kube je još jedan pokazatelj u ovom slučaju, uprkos nedavnom predostrožnom uvođenju elemenata “tržišne ekonomije“ u zemlji.
Webtribune.rs
