Ekološki ustanak ponovo je uzdrmao domaću javnost, ovog puta potezom koji ima i međunarodnu težinu.
Pokret je, kako navode u zvaničnom saopštenju, podneo zvaničan zahtev Odboru za finansije Senata Sjedinjenih Američkih Država sa jednim jasnim ciljem: da se otkrije ko su ljudi iz Srbije koji su, kako tvrde, mimo znanja građana i regularnih procedura, kontaktirali kompaniju Affinity Global – firmu u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa – sa namerom da se na mestu nekadašnjeg Generalštaba grade luksuzni hoteli.
Ova tema već mesecima izaziva burne reakcije u javnosti. Kompleks zgrada Generalštaba, poznat i kao simbol stradanja i otpora iz 1999. godine, imao je status zaštićenog kulturnog dobra.
I upravo tu stvari postaju složenije. Jer, kako ističe Ekološki ustanak, neko je u državnom aparatu odlučio da taj status ukloni – i to na osnovu dokumenta za koji se sada tvrdi da je falsifikovan.
Na čelu ove priče nalazi se nekoliko ključnih imena. Među njima – Goran Vesić, koji je početkom 2024. kao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dobio ovlašćenje da traži „adekvatnog partnera“ za realizaciju projekta prenamene kompleksa Generalštaba.
Vesićev potpis, ili barem njegovo ovlašćenje, stoji i na dokumentu koji je dao vetar u leđa pregovorima sa Kušnerovom firmom.
Dalje, tu je i Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Upravo on je autor dokumenta na osnovu kojeg je Vlada Srbije krajem iste godine ukinula status kulturnog dobra Generalštabu.
I tu dolazimo do zapleta – jer je Vasić ovog meseca uhapšen. Tereti se za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje upravo tog dokumenta. Iako je pred tužilaštvom, kako se navodi, priznao sve što mu se stavlja na teret, pušten je da se brani sa slobode. Odluka koja sama po sebi ostavlja mnogo prostora za dodatna pitanja.
Ekološki ustanak tvrdi da se ovde ne radi samo o sumnjivom poslovnom potezu već o mogućem pokušaju trgovine uticajem – pojavi koja je jasno definisana i kažnjiva prema važećim zakonima u Srbiji.
Posebno im je, kako kažu, sporno to što su kontakti sa stranim investitorom održavani u tajnosti, bez ikakvog uvida javnosti i bez obaveštavanja građana.
Zašto baš Kušner? Pitanje koje je često postavljano proteklih meseci. Jer nije reč o bilo kom investitoru – već o čoveku sa jasnim političkim vezama, bliskom američkom predsedniku i arhitekti brojnih međunarodnih poslovnih aranžmana širom sveta. U tom kontekstu, potencijalna prodaja Generalštaba firmi Affinity dobija dodatnu težinu – ne samo kao biznis, već i kao politička poruka.
Da li će Senat SAD odgovoriti na ovaj zahtev iz Srbije – ostaje da se vidi. U međuvremenu, slučaj pokazuje još jednu dimenziju domaće politike: spregu interesa, ćutanje institucija i upornost pojedinih pokreta da otvore ono što se često pokušava zatvoriti.
Jer, kad se nađete pred pitanjem – ko je odlučio da kulturno nasleđe Beograda menja za poslovne kule, i to bez pitanja građana – teško je ostati ravnodušan. I još teže verovati da je sve bilo po zakonu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
