Izgleda da nije dovoljno jesti samo insekte umesto mesa u vrlom novom svetu, na red sad izgleda stižu i bakterije. Prijatno.
Verovatno ste čitali o naučnicima koji pokušavaju da naprave meso u laboratoriji, međutim, umesto toga ćete govedinu u svom gulašu zameniti posudom fermentisanih mikroba, najavljuje „Blumberg“.
Naučnica Katelije Bejkers, čija je ovo zamisao, sa prijateljima je, tvrdi, došla na ideju kako proizvesti dovoljno proteina za globalnu populaciju koja će do sredine veka dostići 9,8 milijardi na tobože brz, pristupačan i održiv način.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Proteini su ključni za ljudsku ishranu, ali proizvodnja mesa je dugotrajan i neefikasan proces jer su potrebni meseci, ako ne i godine za uzgoj teleta ili jagnjeta, kao i ogromne površine dragocenog obradivog zemljišta, navodi „Blumberg“. Pa zato preporučuje alternativu od koje se okreće želudac.
Kako se navodi, oni koji su zabrinuti zbog zdravlja, okrutnosti prema životinjama, ali i uticaja na životnu sredinu, sve više traže pogodne alternative.
[adsenseyu1]
„Mikroharvest“ je jedna od nekoliko kompanija koje istražuju mikrobe u jednoćelijskom obliku kao moguće rešenje. Mikrobi su rasprostranjeni u prirodi, nalaze se svuda na planeti i već su deo naše ishrane, piše „Blumberg“.
Ljudi su vekovima koristili bakterije za proizvodnju nutritivno bogate hrane, uključujući jogurt, sir, kefir i tradicionalno korejsko jelo kimči.
Ovaj startap ima sedište u Hamburgu i tvrdi da je pronašao formulu koja će omogućiti da se fermentisani mikrobi uzgajaju u industrijskom obimu.
„Fermentacija je neverovatno efikasan proces, omogućavajući proteinima da rastu veoma brzo – ponekad se udvostruče u roku od nekoliko sati, u poređenju sa mesecima ili godinama za životinje“, kaže Seren Kel, stručnjak iz Instituta za hranu.
Fermentisani protein se može proizvesti u bioreaktoru bilo gde i bilo kada. Stočarska industrija je odgovorna za otprilike 15 odsto svih emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a metan proizvode preživari poput krava i ovaca.
[adsenseyu4]
Ako se 20 odsto govedine zameni fermentisanim mikrobima, to bi moglo da sačuva polovinu šuma koje bi inače bile posečene za uzgoj stoke, tvrdi „Blumberg“.
Naučnici objašnjavaju da je prednost ovakvog proteina u tome što pretvaranje kašičice bakterije u teglu proteinskog praha spremnog za potrošnju ne zahteva više od 24 sata.
Krajnji cilj kompanije je da protein iz fabrike dođe do viljuške, odnosno do upotrebe za nekoliko sati.
Proces počinje tako što se mikrobi čuvaju na -80 stepeni Celzijusa i stavljaju na stakleni bioreaktor napunjen tečnim medijumom koji podržava fermentaciju, ali nije precizirano koji slojevi bakterija se koriste, već samo da su prikupljeni iz prirodnog okruženja – vode i tla.
Mikrobima je potom potreban šećer iz poljoprivrednih ostataka, pa se podešavanjem unosa hranljivih materija, temperature i nivoa kiselosti, kao i kiseonika omogućava razmnožavanje na kontrolisan način.
Kako piše „Blumberg“, miris koji se širi laboratorijom tada podseća na miris piva. Pet sati nakon što su mikrobi stavljeni u bioreaktor spremni su za sakupljanje. Naučnici odvajaju biomasu od tečnosti, deaktiviraju je vrelom vodom i ispare višak vode pre nego što ostatak samelju u konačni proizvod: malu teglu proteinskog praha.
Proizvod sadrži čak 70 odsto proteina, što nadmašuje govedinu, koja ima obično oko 25 odsto.
Cilj kompanije je da prah najpre proda kao pojačivač proteina fabrikama koje proizvode hranu za kućne ljubimce, pa tek da je ponudi dobavljačima hrane za ljude.
Masovna proizvodnja najavljena je već za ovu godinu. „Postoji toliko mnogo mikroba na svetu koji mogu da proizvedu veličanstvene stvari“, kaže Bekers.
O ukusima ne vredi raspravljati… Premda bi možda trebalo, dok još ima vremena. Pre nego što se, na uskršnjoj trpezi na primer, umesto pečenja ne nađu skakavci i bakterije.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
