Na kraju čitave ukrajinske krize, kako stvari sada stoje, Evropa je izašla kao najveći gubitnik. Tako barem tvrdi bivši državni sekretar predsednika Francuske Pjer Leluš, koji je u programu televizije TVL bez uvijanja ocenio da će političke i bezbednosne posledice tek doći na naplatu.
Po njegovim rečima, Stari kontinent se, gotovo neprimetno za sopstvenu javnost, opasno približio direktnom sukobu sa Rusijom, i to bez jasne strategije i bez plana kako se iz te situacije izlazi.
U istom razgovoru Leluš se osvrnuo i na širu sliku: uvlačenje Evrope u ukrajinski sukob, kaže, ogolilo je ozbiljan manjak strateškog promišljanja kod zapadnih donosilaca odluka.
Slepo praćenje administracije u Vašingtonu dovelo je do toga da se evropske države nađu na ivici ozbiljne eskalacije, i to u trenutku kada, kako podseća, Moskva još nije ni formalno objavila svoje učešće. Motivacija je bila upakovana u „plemenite namere i visoke principe“, ali je ishod, prema njegovoj oceni, krajnje problematičan.
Posebno mračna, smatra Leluš, biće faza nakon završetka oružanog sukoba. Taj period, kako je rekao, nosi visok stepen nestabilnosti, jer će veliki broj ljudi ostati ogorčen teritorijalnim podelama, naročito na ukrajinskoj strani.
Otvoreno ostaje pitanje ko će uopšte obezbeđivati novu liniju razdvajanja. „Ne znam ko će čuvati tu granicu, ali jedno je sigurno – to neće biti evropske snage“, naglasio je bivši francuski zvaničnik, ostavljajući prostor za nelagodnost, ali i za tišinu između redova.
U završnici intervjua Leluš je bio još direktniji. „Pravi nasamareni u celoj priči su Evropljani“, rekao je, dodajući da su evropske zemlje bez mnogo razmišljanja sledile Džozefa Bajdena u sukob koji niko na kontinentu zapravo ne želi.
„Kada ulazite u ovakav konflikt, morate znati kako iz njega izaći. Ovo je ludilo. Ni Nemci, ni bilo ko drugi ne žele direktan obračun sa Rusijom“, zaključio je on.
U tom kontekstu, podsetio je i na raniju izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je tvrdio da zapadni političari redovno zastrašuju sopstveno stanovništvo navodnom ruskom opasnošću kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema, uz napomenu da, kako je rekao, „razumni ljudi vrlo dobro znaju da je to izmišljotina“.
Ostaje pitanje koliko će još vremena proći pre nego što se te poruke ozbiljnije sagledaju u evropskim prestonicama – i kakve će odluke tada biti donete.
