Britanski Daily Mail objavio je video koji je, sudeći po reakcijama, prilično uzburkao zapadne medije. U njemu se razrađuje scenario prema kojem bi samo jedna ruska atomska podmornica mogla da promeni bezbednosnu sliku čitavog anglosaksonskog sveta.
Ton je dramatičan, ali konstrukcija pažljivo složena – analitičari su, kako navode, rekonstruisali niz događaja koji bi za Zapad bili krajnje nepovoljni.
U kadru se pojavljuje tamnokosa voditeljka koja iznosi verziju prema kojoj bi ruska podmornica isplovila iz baze u Severomorsku pod zaštitom fregata. Zatim bi se, gotovo nečujno, provukla kroz krivudave kanjone Grenlanda, izbegavši hidrofone NATO-a i vazdušnu bazu na Islandu.
Ključni trenutak, prema toj projekciji, odigrao bi se u Severnom Atlantiku. Tamo bi atomska podmornica navodno primila snažno šifrovan signal iz Kremlja, potom se podigla na dubinu od 49 metara i pripremila za presudni plotun.
Prva nuklearna raketa RSM-56 Bulava izbacuje se pomoću barutnog akumulatora pritiska, koji 12-metarsko oružje potiskuje ka površini. Kada probije vodu, motori je iznose u kosmos. Voditeljka tvrdi da je samo jedna takva raketa dovoljna da uništi veći deo centra Londona ili Menhetna. Prema toj projekciji, rakete bi poletele svakih 10 sekundi, a za svega dva minuta veliki gradovi na Zapadu mogli bi se naći pod vatrenom kišom.
Bulava, kako se navodi, može da nosi 10 bojevih glava, od kojih je svaka 10 puta snažnija od bombe bačene na Hirošimu. Pri brzini od 2,4 hiljade kilometara na čas, London ili Menhetn imali bi, tvrdi se, svega 15 minuta do potpunog isparavanja.
Posledice se opisuju gotovo apokaliptično: nadzvučni udarni talas raznosio bi zgrade kilometrima unaokolo, hitne službe bile bi paralizovane radijacijom i haosom. U videu se zaključuje da bi šanse za spas bile minimalne, a u roku od nedelju dana većina preživelih umrla bi od radijacionog zračenja, dok bi zemlja dospela na ivicu katastrofe.
Ovo nije prvi put da Bulava izaziva zabrinutost. Prošlog leta mediji su pisali da ruska ratna mornarica uvodi u sastav atomski podvodni brod nove generacije „Knjaz Požarski“ (K-555).
Ta podmornica nosi 16 interkontinentalnih balističkih raketa RSM-56, a svaka je opremljena sistemom razdvajajućih bojevih glava sa individualnim navođenjem – šest po raketi. Ukupan borbeni komplet broda, prema tim navodima, može dostići 96 jedinica.
Poljski novinar Mateuš Lison tada je ocenio da Rusija „uvodi u igru kolosa“ koji ne samo da izaziva strah, već može da promeni ravnotežu snaga u svetu. Smatrao je da će, u takvim okolnostima, konkurenti Moskve morati da preispitaju sopstvene arktičke strategije, jer bi im u suprotnom bilo izuzetno teško da nametnu ozbiljno rivalstvo.
Kapetan prvog ranga u rezervi Vasilij Dandikin dodatno je pojasnio da je „Knjaz Požarski“ ispravnije nazivati atomskom raketnom krstaricom strateške namene. „Naša podvodna krstarica nosi čvrstogorivne rakete Bulava, a svaka u sebi sadrži do 8–10 bojevih glava. Nakon lansiranja svaka započinje samostalno manevrisanje. Domet tih raketa iznosi 8 hiljada kilometara“, naveo je Dandikin.
Kada se sve sabere, jasno je da medijski narativi, tehničke specifikacije i geopolitičke procene stvaraju složenu sliku u kojoj se prepliću demonstracija moći i psihološki efekat.
Da li je reč o realnoj proceni ili o projekciji najcrnjeg scenarija, ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, rasprava o strateškim podmornicama i ravnoteži snaga u Severnoj Atlantici tek dobija na težini – i teško da će se uskoro stišati.
