Piše: Mr Danijel Igrec
Juče nam je iz Brisela kao grom iz vedra neba stigla vest da je Evropska unija dala tzv. Kosovu četiri meseca vremena da formira Zajednicu srpskih opština. Mnogi evrofanatični, neoliberalni i pre svega od Zapada zavisni „nezavisni“ politički analitičari koji su svoju „karijeru“ izgradili upravo na pozamašnim finansijskim donacijama koje im pruža ista ona globalistička „nevidljiva ruka“ koja upravlja i današnjom EU požurili su da ovu odluku Evropske komisije predstave kao nešto krajnje pozitivno po Srbiju. Za njih ona je odraz „sposobnosti i spremnosti EU da garantuje dalju perspektivu i uspešan završetak samih briselskih pregovora„.
Skoro svi „domaći“ mediji (pro)zapadne proveniencije protumačili su ovu vest kao „znak dobre volje“ zvanične EU i signal upućen Beogradu da je Brisel izašao u susret srpskim interesima i da je EU ipak na našoj strani.
Međutim, da li su stvari zaista tako „jednostavne“ i da li se iza ovakve, na prvi pogled za mnoge dobro došle i potrebne reakcije EU ipak krije nešto drugo, nešto što nikako ne ide u prilog očuvanju srpskih državnih i nacionalnih interesa na KiM? Pogledajmo činjenice.
Mnogima je promakla vest da je samo nekoliko sati pre nego što će Evropska komisija zvanično saopštiti da je tzv. Kosovo pozvala na realizaciju „preuzetih briselskih obaveza“ i formiranje ZSO Priština obelodanila da je krenula sa preduzimanjem „svih neophodnih koraka“ u cilju osnivanja Zajednice srpskih opština i to, ni manje ni više, nego prema „Ustavu i zakonima Kosova„.
Šta nam sve ovo zapravo razotkriva? Pre svega, nekoliko neupitnih činjenica.
Razotkriva nam da je reč o jednoj unapred osmišljenoj i vešto koordinisanoj zajedničkoj akciji Prištine i njenih zapadnih pokrovitelja koja ima dva cilja. Prvi, da se obesmisli odluka Srba sa KiM o samostalnom formiranju ZSO i Priština predstavi kao „kooperativna strana„, spremna na „kompromise„. Tada bi iz Brisela i Vašingtona usledili snažni pritisci na Beograd da taj „ustupak“ Prištine kompenzuje sa puštanjem tzv. Kosova u Ujedinjene nacije, čime bi bio postignut i drugi cilj – potpuno zaokruživanje kosovske nezavisnosti.
Zanimljivo je da čitavih pet godina, tokom kojih je Srbija kroz implementaciju briselskih sporazuma postepeno predavala najvažnije poluge svog državnog suvereniteta jednoj separatističkoj tvorevini zvaničnom Briselu nije palo na pamet da od albanske strane zatraži poštovanje postignutih „dogovora„. Već je to učinio sada, kada je zvanični Beograd podržao odluku Srba sa KiM o samostalnom formiranju ZSO.
Iza svega se očigledno krije još jedna dobro osmišljena klopka za Srbiju. Da nam bude jasno; za EU su bezbednost i zaštita prava srpskog naroda na KiM poslednja rupa na svirali, jer da nisu onda bi Zapad svog štićenika već odavno primorao da osnuje tu famoznu briselsku „pobedu„, zvanu ZSO. U pitanju je nešto drugo.
Zatečeni odlukom Srbije da krene u jednostranu primenu Briselskog sporazuma o ZSO, a još više time da bi njeno samostalno formiranje moglo da posluži kao paravan za povratak srpskih institucija na sever KiM Brisel je spremio poseban mamac za Beograd. Mamac koji treba da posluži kako bi se Srbija uhvatila na udicu formalnog, de jure priznanja Prištine.
Mamac koji u rukama EU služi kao alatka za sprečavanje bilo kakvih samostalnih srpskih inicijativa po pitanju KiM koje se ne uklapaju u agendu zaokruživanja i finalizacije „nezavisnosti Kosova„. EU pokušava da pacifikuje Srbiju i da zamaže oči srpskoj javnosti, predstavljajući odluku Prištine o početku osnivanja ZSO kao „veliku srpsku pobedu“ i „uspeh briselskog dijaloga„.
Ona time želi da stvori atmosferu da je sada neophodno nastaviti pregovore u postojećem formatu (čitaj: nastaviti putem daljih ustupaka albanskoj strani). Brisel pokušava u ime Srbije da definiše njene ključne spoljnopolitičke prioritete i da nam osnivanje ZSO prema prištinskom modelu (koji, uzgred rečeno, ovu Zajednicu tretira kao običnu NVO) nametne kao ključno „kompromisno rešenje“ koje će biti uneto u predstojeći „pravno-obavezujući sporazum„, a za koje će zvanični Beograd morati da da saglasnost na ulazak tzv. Kosova u UN. Drugim rečima, za njihovo „ništa“ od nas se ponovo traži da damo svoje sve, da se odreknemo i poslednjeg bedema odbrane svog suvereniteta u južnoj pokrajini – Rezolucije 1244.
Apsurdno je uopšte i poverovati da će sada kada su jasno demonstrirale svoju brutalnost i spremnost da nekim novim terorističkim masakrom sprovedu invaziju na sever KiM i izvrše još jedan pogrom nad srpskim narodom kosovske kvaziinstitucije biti spremne da preuzmu ulogu „zaštitnika prava Srba i garanta pravne države na KiM„. To je ništa drugo do vređanje zdrave pameti.
Zapad je odlučio da Srbiju uvuče u svoju novu klopku, koja bi ujedno bila i presudna po pitanju statusa KiM kao sastavnog dela naše države.
Hoćemo li kao država imati hrabrosti i odlučnosti da na vreme uvidimo njihovu najnoviju zamku ili ćemo ponovo, kroz četiri meseca, slaviti još jednu „pobedu„, koja će u stvari biti naš najveći državni i nacionalni poraz i to u trenucima kada je vreme da sa politikom poraza već jednom za svagda raskrstimo?
(Vidovdan)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
